Без покајања нема спасења

У Недељу о блудном сину, епископ осечкопољски и барањски Херувим је служио свету литургију у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ планини. Саслуживали су архимандрит Мирон Вучићевић и протођакон Војислав Николић. У архипастирској беседи владика Херувим је поручио:

– У припремним смо недељама пред Велику и Свету Четрдесетницу, ова недеља посвећена је Причи о блудном сину. Дивна јеванђељска прича која говори о човеку као бићу савршеном по многочему, али по много чему и грешном. Све што нас удаљује од дома, од Оца, продукт је греха. Оно не сједињује нас са Савршеним, него је грех који својим мислима и делима чинимо. Човеков подвиг треба да је увек усмерен ка Богу и врлинском начину живота, јер Бог жели наше покајање. Видели смо кроз ову јеванђелску причу, Бог жели да се блудни син врати под сводове дома Оца својега. Отац га прима радујући се његовом повратку. Тако и Бог, свакога човека који одступи од пута и заповести, уколико истинским покајањем и скрушеношћу срца жели да се врати у заједницу, омогућава повратак. Бог покајане враћа у заједницу, поново прима у своје наручје попут оца из јеванђелске приче.

Владика је упозорио да људи често падну у осуду и покушавају на разне начине да објасне повратак грешника није добар.

– Ја сматрам себе достојним благодати и тог достојанства – то је погрешан пут и човека не води ка спасењу. Овакво размишљање човека удаљава од дома оца свога, онемогућава нам да на прави начин осетимо благодат заједнице. Повратак покајника је радост за целокупну заједницу, Бог жели да сабере све овце своје, оне грешне, јер праведни већ следују пут Оца својега. Праведни већ иду путем радости Божје, на којем се благодат Божја излива на човека када он живи по заповестима Божјим.

Владика је одговорио на питање зашто је Црква установила баш ову недељу као дан у црквеном календару када ћемо се поучавати овом философијом и педагогијом живота.

– Да не бисмо пали у осуду попут старијег сина, да не бисмо рекли ”служим, помажем и све чиним, а ти данас дочекујеш тог свог сина…” Без обзира на све, Бог жели да човек позна да је пут покајања заправо пут његовог спасења. Без покајања нема спасења, нема пуноће благодати и присуства Божијега. Кајати се значи умивати својим сузама душу и срце, уподобљавати се Господу и Његовом закону. То значи преображавати своје биће јеванђељем Христовим, то је примарна педагогија нашега живота. Зато кроз ове припремне недеље требамо созерцавати на који начин ћемо ући на Свету Четрдесетницу, са којим благодатним даровима ћемо дочекати њен крај. Није суштина поста у посној храни, већ у преображавању небеском храном, хранећи се Јеванђељем Христовим у благодатном начину живота. Такво путовање кроз Свету Четрдесетницу има свој прави смисао. Све другачије од тога удаљава нас од Бога, јер угађамо само свом телу и све је само добро за здравље. Суштина поста је да созерцавамо оно што је битно за спасење, шта ми је потребно да бих се променио на боље, да не бих био као овај старији син из јеванђељске приче.

На крају, владика Херувим је упутио поздрав:

– Још једампут желим да поздравим браћу Перојце који су овде заједно са нама, деле радост данашњег дана. Били су овде на неким од наших манифестација, као што ми одлазимо код њих када су они добри домаћини.