Сецирање капитализма у алпском санаторијуму

Бивши амерички председник Бил Клинтон једини је јуче успео да засмеје учеснике Светског економског форума (СЕФ) у Давосу. „Драго ми је, чујем да се руски премијер Владимир Путин залаже за слободно предузетништво. Ваљда ће му помоћи”, изговорио је Клинтон за говорницом скупа посвећеног „обликовању света после кризе” и успео да изазове подсмех присутних, пренео је АФП са лица места.

Какве би последице Клинтонов иступ могао имати по односе Москве и нове америчке администрације у којој госпођа Клинтон има позицију министра иностраних послова, за сада је тешко проценити. Јучерашњу процену Била Клинтона у Давосу да је „ово још добро време да сe живи, да треба нешто учинити и да земље света треба да сарађују, јер развод није опција...”, америчка медијска кућа Си-Ен-Ен подвела је под „редак разгаљујући тренутак у Давосу, поготово што на алпској сцени овог пута нема холивудских звезда”.

Уљудна публика Клинтоновог наступа у Давосу није јуче покренула тему како је управо за његове владавине у Белој кући Волстриту било омогућено да разради погубно разорни систем хипотекарних кредита који су свет и гурнули у данашњу кризу.

„Људи широм света питају се данас како је било могуће да смо гоњени похлепом и некомпетентношћу неких доспели у судбоносну кризу. Не можемо гурнути под тепих нашу одговорност. Половина планете данас млађа је од 25 година, запитајмо се какав им све остављамо... То је, између осталог, и разлог што би Давос данас, као и много година раније, могао бити истински санаторијум за свет, глобалну економију и друштво”, инсистирао је Клуас Шваб, оснивач и председник Светског економског форума, у уводном излагању на почетку Форума у среду.

Задатим темпом организатора, 2600 учесника 65 округлих столова организованих јуче у Давосу бавило се широким дијапазоном тема: од силине будућег стезања каиша америчких потрошача, растуће претње државног протекционизма до даље судбине светске цене нафте и гаса, затим тежином иранске понуде побољшања односа са новом администрацијом у Вашингтону..., као и анализом уводних излагања кинеског премијера Вен Ђијабаоа и шефа руске владе Владимира Путина у среду вече.

Тмурне прогнозе курса светске економије стизале су јуче једна другу у Давосу. Заменик председника Кинеске националне банке Зу Мин проценио је да ће амерички потрошачи у следеће три до четири године тек почети да стежу каиш. „Време неодговорног задуживања Американаца и филозофије живота на кредит доживело је пораз. Кина ће се убудуће радикално окренути јачању домаће потрошње: тај тренд вероватно ће следити и други...”, прогнозирао је Зу Мин.

Представници ЕУ у Давосу упозорили су Обамину администрацију да неће седети скрштених руку ако Вашингтон забрани увоз страних сировина – пре свега грађевинског материјала и технологија – за потребе тек усвојеног баснословног плана оживљавања привреде САД. Индијски министар трговине Камал Нат најавио је да ће Њу Делхи вратити истом мером свим државама које буду дизале заштитне бране на увоз јевтиније стране робе. Несхватљиво је да холандске лучке власти заплене испоруку индијских генеричких лекова намењених Бразилу, само да би заштитиле своје произвођаче..., коментарисао је Нат. Удружење водећих светских извозника нафте ОПЕК запретило је остатку света да ће, уколико цена црног злата не скочи на најмање 60–80 долара за барел, ускоро још додатно заврнути славине.

Уводни говори Владимира Путина и Вен Ђијабаоа ипак су и јуче били доминантна тема у кулоарима Давоса. На кога је мислио Владимир Путин када је споменуо нову отвореност Русије за стране инвеститоре? Да ли је Ђијабаова отворена критика „незајажљиве и неодговорне трке за профитом ” својеврсна порука новој америчкој администрацији?

Светска политичка и економска елита у Давосу очигледно бруси нове међународне односе.

Тања Вујић