Изнуђени пакт у Народној скупштини

У новом сазиву Републичке изборне комисије Српска напредна странка Томислава Николића ће имати три представника уместо четири, колико су имали у садашњем саставу РИК-а. „Напредњаци” су донедавно били и на челу четири скупштинска одбора, али су им у протеклих десетак дана одузета три председничка места, а „клима” им се и место председника Одбора за пољопривреду пошто су радикали већ показали да неће дозволити да им остане ни то. Последња седница овог тела није одржана, јер су радикали певали и тражили да председник Зоран Машић „одступи”. Једино у чему је СНС на добитку су парламентарне делегације, јер је број њихових представника у њима повећан са два на четири.

После раскола у Српској радикалној странци прошлог септембра и формирања посланичког клуба Напред Србијо коме је приступио 21 бивши радикал у владајућој коалицији су дуго оклевали да у сукобу који је избио између некадашњих партијских другова стану на једну страну. „Пат позиција” у коју су их радикали ставили улагањем огромног броја амандмана на Закон о буџету, што је претило његовим неизгласавање, приморала је већину, а пре свих Демократску странку да „преломи”. Иако су и СРС и ДС тврдили да није било трговине те да су од амандмана одустали зарад народног интереса остао је утисак да је ту ипак било неког пактирања између дојучерашњих непомирљивих политичких супарника тим пре што је радикалима усвајан један по један захтев за који су се претходних месеци безуспешно борили.

Истовремено, чини се да је Томислав Николић који је након формирања сопствене странке „виђен” ако не као замена за неког од члана садашње владе, а оно као партнер у влади након превремених избора, полако почео да губи ту позицију. Николић, међутим, тврди да је сврставање његове партије уз Демократску странку само плод медијских спекулација и истиче да је он увек јасно говорио да нису блиски власти. Ипак признаје да СНС дели многе ставове са Демократском странком.

„Слажемо се око тога како би требало да изгледа модерна Србија, а како биполарна политичка сцена. Слично размишљамо и када је реч о томе да седнице Народне скупштине морају да буду достојанствене, без вређања, а сличан нам је и однос према Истоку и Западу пошто се и Борис Тадић све више везује и за Исток, а не само Запад”, објашњава Николић. На питање да ли су радикали и демократе сада блискији него икада раније, он каже да ту нема блискости него страха. „Чини ми се да су и ДС и председница скупштине Славица Ђукић-Дејановић уплашени агресивношћу радикала”, додаје Николић.

Све оно што се дешавало од изгласавања буџета, тврди Зоран Красић, функционер СРС-а, није плод никаквог пактирања него „снаге аргумената СРС-а”. „Не знам шта значи пактирати. Ми имамо 78 мандата и то тражимо и према тој сразмерној заступљености све оно што нам припада. И то не би требало да буде спорно, али нажалост јесте”, каже Красић и додаје да су њихови односи са ДС-ом исти као што су били и у прошлом сазиву парламента.

Политички аналитичар Бранко Радун сматра да је зближавање СРС-а и ДС-а само доказ да сада на српској политичкој сцени готово сви могу са свима. „То између Тадића и радикала није пакт већ нека врста тактичког договора. Падају приче на поделе о добрим и злим, патриотама и европејцима, идеолошка подела више није битна, сада сви са свима могу да сарађују и тргују”, каже Радун. Он истиче да је управо због тога сада „пала цена” напредњацима, али не само њима него и чланицама владајуће коалиције што ДС-у даје шири маневарски простор тако да не морају да трпе уцене ни унутар ни изван владе.

За разлику од њега Дејан Вук Станковић сматра да је потез ДС-а изнуђен. „Договор са радикалима је политички нужан јер би без њега ДС-у биле везане руке, од буџета до деблокаде рада парламента”, каже Станковић уз напомену да напредњаци не могу бити ближи демократама него што су сада јер осим сагласности око тога да треба прихватити ССП других потеза који би сигнализирали приближавање две странке није било.

М. Чекеревац
Ј. Церовина

-----------------------------------------------------------

Тениска елита поново диктира рад парламента

Посланици српског парламента ни јуче нису хтели у салу без директног ТВ-преноса. Рад су почели са три сата закашњења, односно након што је завршен директан пренос тениског меча. Председница парламента Славица Ђукић-Дејановић рекла је да ће Александар Тијанић, генерални директор РТС-а, у понедељак присуствовати састанку шефова посланичких група на којем ће се разговарати о преносима скупштинских седница.

(/slika2)Славица Ђукић-Дејановић изразила је наду да ће се „у усменом договору, јер нема законске обавезе, направити споразум, који ће потпуно задовољити критеријум да је јавност у раду прво слово демократије”. Она је додала да ће се пренос седница, вероватно, уредити новим Пословником о раду. На питање новинара хоће ли Пословником бити укинути ТВ-преноси, председница је рекла да не верује да би парламентарци на то пристали. „Мислим да не треба ни да прихвате укидање, јер је јавност у раду неопходност. Требало би тестирати грађане да видимо шта би они радије да гледају тенис или скупштину. У крајњем случају, грађани су ти који издвајају свој динар за РТС”, навела је она и додала да не мисли да би одложени преноси могли да буду решење.

Представници посланичких група потврдили су да су против укидања ТВ-преноса, али и против одложених преноса. Драган Тодоровић, шеф посланичке групе СРС-а, каже да директни преноси нису привилегија, већ потреба грађана, а против је одложених преноса због могућих манипулација. Слободан Мараш (ЛДП) залагање за директне преносе објашњава тиме што су они „једини начин неким странкама да буду заступљене у јавности”.

-----------------------------------------------------------

Тадић, гас и директни преноси

Шефови посланичких група јуче су били на корак до договора о наставку рада без директних преноса. Покушај је, према незваничним информацијама, пропао пошто је Ненад Милић (ЛДП) рекао: „ЛДП је против тога. Ако може Борис Тадић да зове Мађаре и Немце и да тражи гас, можемо и ми да тражимо од Александра Тијанића да преноси седницу”. Одмах је реаговао Драган Тодоровић (СРС): „Е, па нисам знао да то може, али ми смо за то да зовемо Тијанића”.

-----------------------------------------------------------

Ројтерс: Српски посланици не могу без камера

Британска агенција Ројтерс у помало ироничном тону јавља да је српски парламент јуче ујутро прекинуо на два сата заседање у знак протеста због одлуке државне телевизије (РТС) да преноси тениски меч уместо „најновије епизоде скупштинског заседања”.

Ројтерс наводида је РТС преносио полуфинални меч Отвореног првенства Аустралије између Ендија Родика и Роџера Федерера, иако је српски тенисер Новак Ђоковић испао у четвртфиналној рунди. Агенција коментарише да телевизија зарађује од реклама које пушта током тениских мечева, али не и за време скупштинских заседања. Додаје се да је та одлука „побудила” вође главних парламентарних странака, „који су навикли да се њихово дневно већање преноси уживо”, да трећи пут од почетка тениског турнира у Аустралији прекину са радом док се телевизијске камере не врате у скупштинску дворану.

Ројтерс закључује да је „општепозната спорост српског парламента због опструкција”, као и да месецима касни са усвајањем закона неопходних да би Србија поднела кандидатуру за улазак у ЕУ.

Бета

-----------------------------------------------------------

Броћић: Тенис гледанији од скупштине

Преноси тениских мечева гледанији су од скупштинских преноса, изјавио је јуче Дарко Броћић, директор агенције АГБ Нилсен медија рисрч, која мери гледаност телевизијских програма. Поводом изјаве председнице парламента Славице Ђукић-Дејановић да би тестирањем грађана требало утврдити шта радије гледају тенис или скупштину, Брочић је агенцији Бета казао да мерења показују већу гледаност спортских манифестација.

„Преносе скупштине у јануару у просеку сваког тренутка пратило је 203.000 гледалаца, што је мање од три одсто”, казао је он и додао да је тениски дуел између Новака Ђоковића и Ендија Родика који је почео у понедељак изјутра у 5.00 пратило 2,6 одсто грађана, док је Ђоковићев сусрет са Маркусом Багдатисом гледало 13,3 одсто грађана.

Најгледанија седница у јануару је она одржана у уторак 27. од подне до 15.20 часова. Ту седницу је у просеку гледало 315.000 грађана, односно 4,5 одсто.

Најгледанија скупштинска сесија у 2008. години била је ванредна седница одржана 18. фебруара, дан после једностраног проглашења независности Косова коју је у било ком тренутку трајања гледало око 1,3 милиона људи.