Дипломирани једнако мастер: епилог

Са посебним задовољством и личном сатисфакцијом дочекао сам да у понедељак, 5. новембра посланици Народне скупштине изгласају одлуку о аутоматском изједначењу досадашњег VII₁ степена стручне спреме тј. факултетске дипломе са новим звањем "мастер".
Прошло је више од годину дана од првобитне одлуке ректора свих српских универзитета, донете 19. октобра 2006. године на предлог студентских организација и студената-проректора на основу члана 127 Закона о високом образовању, да изједначе старо звање "дипломирани" и ново звање "мастер". Ова је одлука оспорена на седници Скупштине конференције универзитета одржаној 6. новембра прошле године, а највећи њени противници били су факултети који су увођењем једногодишњих програма за "доквалификацију" дипломираних планирали да значајно попуне приходе.

Као тадашњи проректор Универзитета у Београду, свесрдно сам подржавао студентску иницијативу на Универзитету и у јавности, огласивши се у овој рубрици чланком "Дипломирани једнако мастер". Због подршке студентима, доживео сам неколегијално понашање представника неких факултета који су тада чак тражили моју одговорност. У кампањи за избор ректора која је уследила, овај став ми је, могуће, умањио шансе. Али не жалим, јер правда је задовољена, макар и годину дана касније. Правда за 450.000 дипломираних факултетских стручњака који ће сада мирно наставити да раде не страхујући да ће им сутра послодавац рећи – "ако ниси мастер, добићеш отказ". Правда за све оне који су до дипломе дошли после мукотрпног студирања, које је у просеку трајало више од шест година. Нисмо ми глупљи од Европљана, не, већ су наше студије теже и захтевније. Ово је уосталом и био разлог покретања реформе у последњих неколико година. Одлука парламента цени управо тај квалитет српског високог образовања.

Одлуком о изједначавању звања "дипломирани" са звањем "мастер" Србија прати промене у блиском окружењу, у бившим југословенским републикама Словенији, Хрватској, Македонији са којима смо имали исти систем образовања, као и у другим земљама са сличним образовним системом: Естонији, Белгији, Холандији.

На неке критике ове праведне одлуке посебно ћу се осврнути. Прва гласи – "сад су сви постали магистри". Она наравно проистиче из непознавања суштине досадашње магистратуре. Магистар је ради добијања свог звања обавио самостална научна истраживања, написао и одбранио магистарски рад са научним доприносом. У бољем случају, допринос је верификован објављивањем у научном часопису. Тиме је магистар савладао први корак у самосталном научном раду и припремио се за други, докторску дисертацију. Код англосаксонског "мастера" се не тражи никакав научни допринос, те се он ни у ком случају не може поредити са нашим магистром. Дакле, "мастер" није магистар. Наши магистри ће и даље с поносом моћи да носе то звање и да пишу докторску дисертацију, ако то желе и могу.

На замерку да "5 није једнако 4" већ је одговорено: наше дипломске студије реално нису трајале четири године већ у просеку више од шест и ова одлука само прихвата реалност, у циљу заштите целе популације високообразованих.

Још једна "замерка" – настаће огромна навала на факултете јер ће сви хтети да замене своју стару диплому. Наравно да неће, јер тумачење парламента улива правну сигурност која умањује потребу замене дипломе. Довољно је да знате да сте "мастер". То ће ипак учинити дипломци који желе да иду на докторске студије у иностранство, као и они који немају поверење у правну сигурност у Србији или желе да диплому "мастера" ураме и окаче на зиду. Ситуација је упоредива с оном од пре неколико деценија када су тадашњи дипломирани лекари добили могућност да замене своје старе дипломе за нове са звањем "доктор медицине", звањем које је лекарима било враћено после дужег периода. Само је мали број лекара тј. доктора медицине заиста искористио ово право, док је већини било довољно законско признање.

Надам се да ће факултети правилно протумачити одлуку парламента у којој се дословно каже: "Лица која су стекла VII₁ степен стручне спреме (дипломирани правник, дипломирани инжењер итд.) изједначена су са лицима која стекну звање мастер". То значи да ће, у складу са ставом 3 члана 127 Закона о високом образовању, дипломирани стручњак моћи да без икаквих додатних услова тражи и добије нову диплому "мастера". Наравно, мораће том приликом да врати своју стару диплому и да плати трошкове. Надајмо се, примерене послу замене дипломе.

Једна велика корист од ове одлуке, на коју посебно желим да скренем пажњу, јесте што руководства државних универзитета сада имају солидан основ да од оснивача тј. владе траже буџетско финансирање у пуном обиму и за студије на "мастер" нивоу, с обзиром на то да је држава до сада финансирала комплетне дипломске студије.

На крају, моје честитке студентима, њиховим организацијама и представницима, који су и поред великог отпора појединих факултета истрајали и успели у својој иницијативи.