Реч против ратовања

Филип Бојић, студент четврте године Правног факултета у Београду, тријумфовао је на такмичењу у беседништву „Institutio oratoria”. У ораторској вештини академци овог факултета такмиче се већ 15 година. Сви чланови жирија његов говор, као и поруку коју је пренео, подржали су највишом оценом. У конкуренцији 13 академаца, одабраних међу 40 који су желели да буду номиновани за ово такмичење, публика се одлучила баш за њега.

– Веровао сам у себе, али нисам очекивао да ће се моја беседа „Епитаф затртима” допасти баш свима. Награда публике ми је посебно драга. Моје ораторско и глумачко искуство победили су трему, али због аплауза и овација публике нашао сам се у чуду, предивном чуду. Тај осећај памтићу целог живота – каже двадесеттрогодишњи Бојић.

Наступ је припремао два месеца. Текст беседе „долази” из његовог срца, па му није било тешко да се са њеном поруком „стопи” и публици је пренесе у пуној снази.

– „Епитаф затртима” подсећа на погибију Срба у ратовима. Мој чукундеда погинуо је од Турака. Крај Првог светског рата није дочекала чак трећина мушке популације. Мегаломанија ујединитеља Срба, Хрвата и Словенаца и неискреност савезника, гурнули су нас у највеће страдање у првој половини двадесетог века. Моји пријатељи гинули су деведесетих – рекао је Бојић.

Он је професоре, колеге и све госте који су са пуно пажње слушали беседнике у највећем амфитеатру на Правном факултету позвао да славе живот не марећи да ли ће га неко осудити за кукавичлук. Младим колегама поручује да треба да уче, али и да се друже, излазе, заљубљују и радују се сваком тренутку.

– Узалуд је гинути. Наши потомци треба да имају мирну и стабилну будућност – рекао је Бојић.

Беседа и њена моћ катарзе оставили су траг код слушалаца. Политика ипак није Филипова највећа страст. У професионалној каријери намерава да се бави јавним правом.

Како у судници, тако и у уметности, политичким кампањама и маркетингу, ораторска вештина у будућност биће све значајнија, сматра Бојић коме су три и по године студирања прошле као минут.

– Говори у предизборној кампањи које је одржао Барак Обама, амерички председник, били су јако добри. Успели су да подигну народ на ноге – рекао је Бојић.

Као доброг ретора на нашој политичкој сцени издвојио је Бориса Тадића, председника Србије. Замерио му је једино што повремено „млатара рукама”.

– Читајући неке говоре наших политичара са почетка двадесетог века увидео сам зашто су имали снажнији одјек у народу него ови данашњи. Обраћање мора бити јасно, гласно и ефектно, а наши лидери у томе у последње време не успевају.