Стид од корена као политички став (видео)

У јавном простору Србије већ извесно време траје једна необична, али упорна појава, самопроглашена елита, нарочито у редовима такозваних блокадерских активиста и њима блиских новинара, као да се утркује у брисању сопственог порекла. У том кључу треба посматрати и изјаве новинарке Радмиле Ђурић, која је у више наврата говорила о себи као о „рођеној Београђанки“, иако је према званичним подацима рођена у Ваљеву.

Проблем, наравно, није у месту рођења. Ваљево је град са озбиљном историјом, културом и људима који су дали немерљив допринос српском друштву. Проблем је у потреби да се сопствени корени прикрију или преобликују, као да су терет, а не идентитет. Као да је место рођења нешто што треба исправљати, а не прихватити.

Тај синдром „сви смо рођени Београђани“ није случајан. Он говори о дубљем комплексу, о покондирености која се храни презиром према сопственом пореклу и провинцијом схваћеном не као географском, већ као вредносном категоријом. Управо ту лежи парадокс, они који најгласније говоре о наводној заосталости друштва, сами показују најприземнији облик снобизма.

blokaderska novinarka ne zna ni gde je rodjena i lupeta do iznemoglosti