Кад државник поједе „студентски” сендвич

Председник Србије Александар Вучић на дугачак списак почињених недела у недељу ујутро додао је још једно колосално – појео је сендвич у Новом Саду, врло популаран у овом граду. Колики је то грех, сведоче „професионални” медији с чијих страна су нас огорчени опозиционари и блокадери, разни, засули објашњењима о значењу овог злодела. Разумљиво. Није то обичан „сендвичарски, ћаци” сендвич, већ „врло омиљен међу студентима”. Скоро па свети сендвич. А, онда се „дошуњао” ОН да, „у тајности” поједе ово благо.

Чим је Вучић на „Инстаграму” објавио снимак како у Новом Саду, заједно са председником СНС-а Милошем Вучевићем, једе сендвич испред популарне сендвичаре, мреже су се запалиле. Нема тог блокадера, који се није огласио, згрожен оним што је видео. Он се „ушуњао” у Нови Сад, дошао ненајављен, у тајности, „да се слика” и „одмах побегао”… Огласили су се и „студенти у блокади” са новосадског Филозофског факултета: „Вучић дошао у Нови Сад први пут после пада надстрешнице. Не због истине, него због сендвича. Једини прави индекси који напредњаци држе су сендвичи.” Страва и ужас, тим пре, што је власник сендвичаре, како је, згранут, известио Миран Погачар, стајао поред Вучића. Еј, бре, не само што је услужио госта, уместо да га, у најмању руку, отера испред радње, него је још и стао поред њега! Запамтиће му то, каже.

„Професионални” медији, како и раде „професионалци”, одмах су се дохватили разраде овог нечувеног дела. Темељно се радило, па су тако њихови читаоци сазнали да је реч о „индекс сендвичу”, који је „већ годинама омиљено студентско јело (по чему је и добио име)”, али је „ових дана због неких других људи у центру пажње”. Детаљно је објашњено како се прави, шта садржи, да је „популаран фаст фуд специјалитет из Новог Сада, посебно омиљен међу студентима”, те да је „постао симбол студентског живота у Новом Саду, али га данас једу сви и сматра се популарном уличном храном”. Е, сад, тај и такав симбол – сендвич, усудио се да једе и Александар Вучић, па како онда „професионалци”, да не обраде озбиљно ову тему.

Уводни део текста, „професионални” медиј потрошио је да упозна читаоце како је Вучић дошао у Нови Сад „први пут после пада надстрешнице и смрти 16 људи”, „кратко и ненајављено дошао на Сајам завичаја на Новосадском сајму”. Наводи се: „Иако нису биле најављене посете званичника, посебно председника, Вучић се попео на бину око 10 часова, одржао краћи говор и затим напустио манифестацију.” Ето, какав је!

Саговорници „професионалаца”, све истакнути људи, пре свега, по насиљу према полицајцима у кордону, нападима на неистомишљенике, на градску кућу, речи немају да Вучићев безобразлук опишу. Професор Радивоје Јововић каже да „државници не навраћају на десет минута на фаст фуд како би се сликали”: У контексту његове вишеструке најаве политичке храбрости доласком у Нови Сад, морао је да се најави, на да ’бањава’ у недељно јутро, док пристојан свет спава. Ово је само још један показатељ његовог кукавичлука.”

За Брајана Брковића, оснивача Грађанског покрета „Браво”, „председник који мора да се шуња да би дошао у други по величини град у Србији, не може бити председник који има легитимитет да врши власт”. Некадашњи градоначелник Новог Сада, који је, ипак, остао упамћен по скандалу с гласањем у Скупштини Србије, каже да „он и не долази, него се шуња, никада није нашао времена, пажње, елементарне људскости да посети место новосадске трагедије”. Креће се, каже, „контролисано и стерилисано бира контакте искључиво у кругу страначких чауша, да случајно не би срео неког грађанина”.

Из ових неколико објава и изјава, лако је, оном кога не покрећу бес и острашћеност, закључити зашто Александар Вучић убедљиво побеђује на свим изборима, а за ових 14 година било их је такорећи сваке године. Јововићу је 10 сати време кад „поштен свет спава”, политичар који у десет сати спава, нарочито у изборној години, на изборима нема чему да се нада. Ни онај ко прети власнику приватне радње, било какве, који живи од продаје својих производа, лустрацијом, такође, нема чему да се нада. „Студенти у блокади” са новосадског Филозофског факултета, који „храбро” крију идентитет би да победе на изборима, вређајући људе – „ једини прави индекси који напредњаци држе су сендвичи”. Човек који прича о Вучићевом „недостатку елементарне људскости” би свакако боље прошао на изборима кад ништа не би говорио.

Може бити да су сви поменути потпуно у праву и да је Вучић невиђена кукавица која дрхти од страха, ваљда, пред њима, али Србија никад није имала ни председника ни премијера, који је ишао на ноге грађанима, у селима и градовима, седео сатима, слушао њихове не баш пријатне примедбе и одговарао на питања. Директне преносе ових разговора сви смо имали прилике да видимо. Човек без „елементарне људскости” лично је отишао у сваку породицу страдалих у Новом Саду, која је хтела да га прими, да изјави саучешће. Биће да за то, ипак, треба мало храбрости, а не само људскости. Они који су ову и све друге трагедије гледали како да политички искористе, они који су од 15, па 16 минута ћутања за жртве, стигли до игре, песме, прослава рођендана, до „распиши изборе”, па и до „распиши победу”, који су најгорим увредама засули сада покојног Ђуру Рацу, чија ћерка је страдала под надстрешницом, јер је, заиста, тражио истину о смрти свог дета и свих који су тамо страдали, последњи су који могу да говоре о пијетету према жртвама. „Професионалци” би могли и да им објасне зашто је то добро за њих.

Што се тиче „индекс сендвича”, лепо је што су „професионалци” нама који нисмо имали прилике да га пробамо, дали све детаље о томе како се прави и шта садржи, скоро да се може осетити укус. Ипак, оригинал је оригинал, а „шуњајући” Вучић и његова власт су, изградњом брзе пруге, свим Београђанима омогућили да за само пола сата стигну до новосадског „индекс сендвича”. Мора да је стварно специјалан, кад се оволика бука дигла око тога што га Вучић појео.