Уредба о маржама истиче – чека се закон

Трговински ланац „Ахолд Делез” поднео је у петак захтев за арбитражу Међународном центру за решавање инвестиционих спорова у Вашингтону због ограничења маржи које је Влада Србије увела прошлог септембра. Ова компанија која је власник трговинског ланца „Делез Србија” тврди да су ове мере државе нанеле компанији значајну пословну штету. И док највећи трговачки ланац говори о губицима, држава истиче јавни интерес и заштиту потрошача. Пошто Уредба о ограничењу маржи истиче за две недеље, Србија је на корак од усвајања закона о непоштеним праксама који би, како се очекује, требало да донесе више реда у односе између трговаца и добављача на нашем тржишту. Јавна расправа је завршена и сада следи прибављање мишљења Европске комисије и надлежних министарстава, након чега ће текст ићи у скупштинску процедуру. Предлагачи наводе да су у изради коришћена најбоља европска решења, у тренутку када све више држава пооштрава правила и уводи додатне механизме контроле цена, маржи и комерцијалних накнада. Бугарска је, на пример, јануару у парламенту тражила хитно доношење уредбе о ограничењу маржи на 20 одсто, док су Мађари продужили важење својих мера. Цела Европа се тренутно бори са проблемом неједнаке моћи трговаца и добављача, а поједине државе су отишле и корак даље и увеле су конкретна ограничења маржи, рабата и накнада. Један од најчешће навођених примера строжег модела је румунски закон. Овај пропис, није само прецизно спровођење ЕУ Директиве о непоштеним трговачким праксама у агро-прехрамбеном ланцу, већ у неким аспектима иде и изнад минималних стандарда прописа ЕУ. Тако, на пример, национална регулатива у Румунији укључује специфична ограничења, као што је максималан укупни износ рабата од 20 одсто фактурисане вредности, што није тако детаљно регулисано у самој директиви. ЕУ директива поставља минимум обавеза које свака земља чланица мора да транспонује у своје законодавство – али оставља значајан простор за проширења и строже мере. То значи да државе могу да унесу шира правила или више обавеза него што директива подразумева, све док то, како се наводи, не супротставља начелима ЕУ права.

У неким анализама се наводи да је Румунија са својим прописима најамбициознија, те да њена решења могу да утичу на измену саме директиве на нивоу ЕУ. Разлог је то што у овој земљи постоји јасно наведен максималан проценат рабата и строжи режим казни и спровођења, што делује амбициозније него у неким другим чланицама ЕУ. Иако није формално „најстрожи у ЕУ” по свим параметрима, у пракси се често истиче као један од најконкретнијих и најдетаљнијих примера примене директиве. Овај пропис забрањује да укупни рабати (трговачки, маркетиншки, логистички и слично) пређу 20 одсто вредности фактуре. Изузетак су непосредни попусти који се дају при испоруци. Закон такође забрањује кашњење у плаћању, једностране измене уговора, неуговорене трошкове и враћање непродате робе. Кршење се кажњава новчано, а код поновљених прекршаја и са један одсто од годишњег промета.

Ако фактура износи, на пример, 100.000 евра, укупни рабати могу да буду највише 20.000 евра.