Сретењски устав у идентитетском смислу трајаће док је српског народа и државе

Сретењски устав формално-правно живео је свега неколико дана, али је у духовном и идентитетском смислу обезбедио себи трајање док је српског народа и српске државе, изјавио је данас председник Уставног суда Владан Петров и додао да тај уставотворни пројекат није могао да успе због утицаја великих сила од којих већина није имала сопствене уставе.

"Они нису ни разумели шта значи уставити, ограничити. И наравно тај устав је како је један велики уставни правник и председник владе пред Први светски рат Милован Миловановић рекао био мртворођен. Мало ружан израз, али тачан. Зато што је ступио на снагу и важио отприлике неких 40 дана, чак и мање од 40 дана", рекао је Петров за Танјуг.

Према речима Петрова, може се рећи да је време у којем је настао Сретењски устав, 1835. година, готово исто у односу на ово данашње.

"И даље имамо европски пут. И тај европски пут је и тада постојао за једну малу државу, тада још несуверену, то је тада била аутономна кнежевина у оквиру Отоманског царства, са центром у Крагујевцу. Ми смо и даље на том европском путу и ми имамо једно суштинско противречје у нашем бићу, у нашем менталитету, у нашем политичком и националном хабитусу. Ми јесмо Европа, али и нисмо", рекао је Петров.

Како је рекао, Србија је фонела устав у тренутку када га многе европске државе нису имале.

"Можда смо се истрчали. Можда смо се и 2021. године донекле истрчали са врло авангардним уставним амандманима, који су онда уследили операционализовани кроз онај сет правосудних закона, а сада смо ево у ситуацији да истовремено, доста брзо, и ја се слажем без једне суштинске расправе, донесемо сет измена правосудних закона који су опет под лупом те Европе", навео је Петров.

Како је додао, у великој мери, сада Србија очекује од Европе, а пре свега од Венецијанске комисије, да буде некакав модератор у нашим "веома тешким политичким дебатама које водимо".

Петров сматра да Србија, колико јесте суштински Европа, толико и није, и појашњава да у политичко-правном смислу, одувек је била Европа, још од Немањића, чак и у државотворном смислу, али је менталитетска страна везана за исток.

Професор каже да Сретењски устав са становишта унутрашње организације и спољног момента донет у једно неповољно време.

Наводећи да је доживео тужну судбину, Петров је истакао да је са становишта својих идеја, које су у много чему биле нове чак и за развијену Европу - подела власти, људска права, идеја слободарског духа, био врло актуелан и модеран.

Упоређујући Сретењски устав са данашњим Уставом Србије, Петров каже да два основна принципа која су била садржана и у Сретењском уставу, постоје и у Уставу из 2006.

"Политички принцип, односно принцип организације власти, подела власти. Колико је та подела власти даље разрађена била тада и колико је данас, то је друго питање. Али принцип је ту. Друго, ово је онај принцип о којем сам говорио, пре свега заштите људских права и слобода. Наравно, он је данас далеко еволуирао и добио је карактер једне судске и уставно-судске заштите људских права и слобода. Ти фундаментални уставни принципи још увек су данас присутни", рекао је Петров.

Додао је да су нови механизми и институције, попут Уставног суда који тада није био ни у наговештају.

"Та потреба да установљавамо органе који ће служити истовремено и држави и грађанима кроз концепт јачања организације власти с једне стране и заштите људских права и слобода, он је континуиран процес. Оно што код нас није континуирано и мислим да ту менталитетски много имамо проблем, културолошки, то је потреба за непрестаним дисконтинуитетом, односно нестрпљивост. Ми бисмо да установимо нешто ново и да одмах видимо најдубљи и најсуштаственији резултат тога", навео је Петров.

Поручио је да се не могу градити институције само кроз норме.

"Морате да градите и кроз јаке људе који носе тај идентитетски и визионарски садржај", додао је професор.

Петров је најавио да ће сутра у Уставном суду у Београду имати представљање нових судија тог суда на свечарској седници, у оквиру које ће имати и поставку оригиналног текста Сретењског устава, преноси Танјуг.