Sretenjski ustav u identitetskom smislu trajaće dok je srpskog naroda i države

Sretenjski ustav formalno-pravno živeo je svega nekoliko dana, ali je u duhovnom i identitetskom smislu obezbedio sebi trajanje dok je srpskog naroda i srpske države, izjavio je danas predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov i dodao da taj ustavotvorni projekat nije mogao da uspe zbog uticaja velikih sila od kojih većina nije imala sopstvene ustave.

"Oni nisu ni razumeli šta znači ustaviti, ograničiti. I naravno taj ustav je kako je jedan veliki ustavni pravnik i predsednik vlade pred Prvi svetski rat Milovan Milovanović rekao bio mrtvorođen. Malo ružan izraz, ali tačan. Zato što je stupio na snagu i važio otprilike nekih 40 dana, čak i manje od 40 dana", rekao je Petrov za Tanjug.

Prema rečima Petrova, može se reći da je vreme u kojem je nastao Sretenjski ustav, 1835. godina, gotovo isto u odnosu na ovo današnje.

"I dalje imamo evropski put. I taj evropski put je i tada postojao za jednu malu državu, tada još nesuverenu, to je tada bila autonomna kneževina u okviru Otomanskog carstva, sa centrom u Kragujevcu. Mi smo i dalje na tom evropskom putu i mi imamo jedno suštinsko protivrečje u našem biću, u našem mentalitetu, u našem političkom i nacionalnom habitusu. Mi jesmo Evropa, ali i nismo", rekao je Petrov.

Kako je rekao, Srbija je fonela ustav u trenutku kada ga mnoge evropske države nisu imale.

"Možda smo se istrčali. Možda smo se i 2021. godine donekle istrčali sa vrlo avangardnim ustavnim amandmanima, koji su onda usledili operacionalizovani kroz onaj set pravosudnih zakona, a sada smo evo u situaciji da istovremeno, dosta brzo, i ja se slažem bez jedne suštinske rasprave, donesemo set izmena pravosudnih zakona koji su opet pod lupom te Evrope", naveo je Petrov.

Kako je dodao, u velikoj meri, sada Srbija očekuje od Evrope, a pre svega od Venecijanske komisije, da bude nekakav moderator u našim "veoma teškim političkim debatama koje vodimo".

Petrov smatra da Srbija, koliko jeste suštinski Evropa, toliko i nije, i pojašnjava da u političko-pravnom smislu, oduvek je bila Evropa, još od Nemanjića, čak i u državotvornom smislu, ali je mentalitetska strana vezana za istok.

Profesor kaže da Sretenjski ustav sa stanovišta unutrašnje organizacije i spoljnog momenta donet u jedno nepovoljno vreme.

Navodeći da je doživeo tužnu sudbinu, Petrov je istakao da je sa stanovišta svojih ideja, koje su u mnogo čemu bile nove čak i za razvijenu Evropu - podela vlasti, ljudska prava, ideja slobodarskog duha, bio vrlo aktuelan i moderan.

Upoređujući Sretenjski ustav sa današnjim Ustavom Srbije, Petrov kaže da dva osnovna principa koja su bila sadržana i u Sretenjskom ustavu, postoje i u Ustavu iz 2006.

"Politički princip, odnosno princip organizacije vlasti, podela vlasti. Koliko je ta podela vlasti dalje razrađena bila tada i koliko je danas, to je drugo pitanje. Ali princip je tu. Drugo, ovo je onaj princip o kojem sam govorio, pre svega zaštite ljudskih prava i sloboda. Naravno, on je danas daleko evoluirao i dobio je karakter jedne sudske i ustavno-sudske zaštite ljudskih prava i sloboda. Ti fundamentalni ustavni principi još uvek su danas prisutni", rekao je Petrov.

Dodao je da su novi mehanizmi i institucije, poput Ustavnog suda koji tada nije bio ni u nagoveštaju.

"Ta potreba da ustanovljavamo organe koji će služiti istovremeno i državi i građanima kroz koncept jačanja organizacije vlasti s jedne strane i zaštite ljudskih prava i sloboda, on je kontinuiran proces. Ono što kod nas nije kontinuirano i mislim da tu mentalitetski mnogo imamo problem, kulturološki, to je potreba za neprestanim diskontinuitetom, odnosno nestrpljivost. Mi bismo da ustanovimo nešto novo i da odmah vidimo najdublji i najsuštastveniji rezultat toga", naveo je Petrov.

Poručio je da se ne mogu graditi institucije samo kroz norme.

"Morate da gradite i kroz jake ljude koji nose taj identitetski i vizionarski sadržaj", dodao je profesor.

Petrov je najavio da će sutra u Ustavnom sudu u Beogradu imati predstavljanje novih sudija tog suda na svečarskoj sednici, u okviru koje će imati i postavku originalnog teksta Sretenjskog ustava, prenosi Tanjug.