Више акцизе не значе увек и скупље гориво

У Србији ће се од 15. фебруара примењивати нови износи акциза, усклађени са годишњим индексом потрошачких цена за 2025. годину, објављено је у Службеном гласнику. Повећање се односи и на нафтне деривате и другу акцизну робу – цигарете, алкохолна пића, кафу, а први пут и на природни гас за крајњу потрошњу. Овај намет за возила на гас износиће 1.264,61 динара по мегават-часу, односно 72,96 динара по мегават-сату за грејање.

Истовремено ће акциза на безоловни бензин износити 72 динара по литру, док ће за оловни бензин бити 76,55 динара по литру. За течни нафтни гас предвиђена је акциза од 56,23 динара по килограму, док ће за биогорива и биотечности износити 66,99 динара по литру. Акциза на керозин биће 86,31 динар по килограму, а на гасна уља 74,04 динара по литру.

Оно што највише занима возаче јесте да ли ће се нова акциза аутоматски одразити на цену горива у малопродаји или не. Односно да ли ће овај цех преузети на себе држава или сами трговци, или ће се ипак гориво у неком проценту скупље продавати на пумпама због нових државних намета.

Свако усклађивање акциза са годишњим индексом потрошачких цена не значи и аутоматско поскупљење свих производа који су у овој категорији, пре свега горива, јер колико ће се платити по литру на пумпи, још увек одлучује држава.

Гориво се до прошлог петка продаје по ценама вишим за три динара за евродизел и за око динар за бензин, будући да је у односу на претходну недељу за толико поскупело. Како ствари стоје, цена нафте је порасла за око 1,5 одсто, док су тржишта наставила да процењују ризике у вези са снабдевањем, пре свега због ситуације око Ирана. Скок цене црног злата је последица ескалација тензија између две земље која је навела тржишта да размотре ризике у вези са могућношћу да Вашингтон у већој мери спроведе санкције на иранску нафту, на шта би власти у Техерану могле да пресретну танкере кроз Ормуски мореуз.

Гориво је у Србији већ традиционално међу најскупљим у региону, пре свега због високих државних намета укључујући акцизе и ПДВ од 20 одсто који заједно чине значајан део малопродајне цене, при чему су акцизе на дизел међу највишим у Европи. Иначе, доминантан део буџетских прихода долази директно од акциза.

Упоредна табела показује да је бензин и даље од Србије скупљи у Грчкој и у Албанији. У Грчкој литар бензина кошта од 205,6 до 223 динара, док је дизел 199,75 динара, дакле скупљи је од нашег за 28,6 динара, а евродизел за 3,75 динара.

У Албанији је литар бензина 206,8 а дизела 210,3 динара.

Најјефтиније гориво се купује у Северној Македонији, и то бензин за 138 динара, дакле 39 динара јефтиније него код нас, а евродизел кошта 127,44 динара и јефтинији је за чак 68,56 динара. Јефтинија од Србије је и Мађарска, где бензин кошта 172,28, а евродизел 177 динара, у БиХ литар бензина може да се точи за 138,06 динара, а евродизел за 136,88 , дакле, бензин је код њих јефтинији за 38,4, а дизел за 59,12 динара.

Скупљи бензин од Србије има Румунија – 179,36 док је дизел 186,44 динара.

Иначе, Влада Србије је крајем јануара продужила Уредбу о ограничењу цене горива за још два месеца. Уредбом је предвиђено да се највиша малопродајна цена са порезом на додату вредност утврђује за дизел и бензин на основу просечне велепродајне цене увећане за 20 динара по литру.