Ниједан поглед није невин

Рита Фердонк, министарка имиграције и интеграција у Холандији са надимком Челична Рита, предложила је, током свог мандата (2003) , да се на улицама Ротердама (који има око 70 одсто становништва страног порекла) не говори ниједан други језик сем холандског, што није прихваћено. Прошле године, политичар Херт Вилдерс снима антимуслимански филм „Фитна”, који се заправо не обраћа само муслиманској популацији већ свим људима страног порекла који живе у Холандији и Холанђанима који не деле исти став.

У овом контексту и атмосфери настао је рад Катарине Здјелар „Да ли  би било у реду ако поведем и мачку са собом?”, први рад ове уметнице који се бави језиком. Тиме је истовремено најављен и фокус њеног интересовања на језик, нелагодност у језику, говор, буку говора и њену извођачку снагу, и даље, на филозофију и политику гласа.

 Катарина Здјелар (1979) је београдска уметница која је тренутно на постдипломским студијама у Ротердаму. Одабрана је да са Зораном Тодоровићем представља Србију на Бијеналу у Венецији, а у Салону МСУ у Београду управо је отворена и њена самостална изложба „Говорити једно кроз друго” на којој је представила видео- записе реализоване од 2006. до 2008. године, укључујући и новији рад „Све ће бити”.

 – У свом раду, најчешће користим већ постојеће ситуације које стимулишу продукцију говора, као на пример, процес учења страног језика у школи за одрасле имигранте у Ротердаму у раду „Да ли би било у реду ако поведем и мачку са собом?” (2005), за који је истраживање и снимање трајало осам месеци.

На самом почетку рада на пројекту, мене су више интересовали процеси идентификације и поновног откривања нечијег идентитета, идеја асимилације и интеграције, која је и у Холандији велики изазов, објашњава уметница и сама полазница ове школе.

У видео-раду „Немој да погрешиш”, представљеном на изложби у салону МСУ, коришћен је вербални ритуал у турској основној школи којим се свакодневно конструише, потврђује и обнавља свест националне припадности. Снимана су деца која имају задатак да отпевају националну химну. Држање заставе је специјалан задатак, али видимо да је то сувише тешко за једног дечака , док девојчица добија напад панике. Поред заклетви Ататурку и обећања да ће волети своју земљу више него себе саме, на снимку је и девојчица која чита песму о лошем утицају дроге, коју је сама саставила...

„Овај рад истражује како настаје процес повезивања, сједињавања у једно колективно тело, фокусира се на начин на који се моћ намеће и практикује и износи на површину механизме и уложени напор у остваривању осећаја националног јединства”, објашњава Катарина Здјелар.

Поред рада везаног за појам језика као саме манифестације говора, истраживања уметнице тичу се и начина на који језик означава тело које говори и обратно. „Језик се истовремено појављује као нешто физичко, кроз грч тела које покушава да комуницира и поприма музички квалитет, као производ често апстрактних звукова у покушајима комуникације”, објашњава уметница.

У раду „Одговарајући звук”, уметница се бави третманом брисања акцента код једног странца који је у Великој Британији самовољно био подвргнут говорној терапији губљења свог страног акцента. Ситуације су понекад инициране као у раду „Девојчица, сунце и авион, авион”, у коме се грађани Тиране присећају руских речи и реченица које су учили у школи. У раду „There is no is”( „Без из”) Јапанка покушава да изговори презиме Катарине Здјелар, и ма колико се трудила не успева.

Позиција странкиње у Холандији, не у смислу субјективног осећања већ објективне позиције од тренутка када одлази на магистарске студије, делимично је утицала на употребу појма језика у стварању уметничког дела Катарине Здјелар.

„Ова позиција наравно утиче на мој рад у коме је концепт страног поље истраживања, пре него само тело странца. Ничији сензибилитет ни поглед није невин”, каже уметница. 

Катарина Здјелар је, између осталих добитница награде Димитрије Башичевић Мангелос која јој је омогућила и резиденцијални боравак у Њујорку (2007). Уметничка интересовања ове уметнице фокусирана су и  на егзистенцију „која је бројна, неутврђена или ’између’ као што су стање транзиције, миграција или номадски живот”. У њеним радовима, субјекти су увек у транспорту.

„ Најчешће нису вични у ономе што раде и не владају датим системом, што ми је посебно драгоцено, јер мене такође интересује заузимање алтернативних позиција, или другачија интерпретација система у коме се појединци налазе”, објашњава уметница.

На Венецијанском бијеналу Катарина Здјелар изложиће неколико видео- радова који се баве блиским темама. За сада се зна да ће бити конципирани тако да у међусобној комуникацији и међусобним релацијама заправо чине један нови рад.

„ Мислим да ће се мој и рад Зорана Тодоровића уклопити на један неочекиван и интересантан начин. Различитост наших радова постаје продуктиван елемент у заједничком представљању. Предстоји нам веома динамичан и интересантан радни период. У овај процес биће укључени и архитекте, дизајнери, кустоси, теоретичари и свако ће на свој начин и кроз другачије форме делања допринети нашем заједничком представљању. Веома  сам узбуђена и веома се радујем”, каже Катарина Здјелар.