Политички и институционални представници српског народа на Косову и Метохији су јуче на састанку у амфитеатру Факултета техничких наука Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Северној Митровици усвојили једногласно декларацију. У тексту захтевају административне олакшице за вађење личних докумената, несметан улазак и боравак за раднике и студенте и гаранција за несметано коришћење покретне и непокретне имовине. То је учињено због најава Приштине да ће од 15. марта почети пуна примена „закона о странцима”. Члан Председништва Српске листе Игор Симић изјавио је јуче да је циљ оваквог закона да угрози више од 10.000 Срба који живе и раде на Косову и Метохији.

Симић је, приликом сусрета изабраних политичких представника Срба и представника српских здравствених и образовних институција рекао да је овај састанак одржан у никад тежој ситуацији по српски народ и да се мора учинити све да се Срби заштите на својим вековним огњиштима. Навео је да су од тренутка када је поменут „закон о странцима” и закон о возилима, представници Српске листе одржали 49 састанака са међународним представницима, како са онима који раде на простору КиМ, тако и са онима из Вашингтона и Брисела. Симић је рекао да је резултат тих разговора да су успели да им објасне да примена тих прописа није само пуко примењивање правних прописа, већ је јасна политичка намера да кроз административне процедуре сви Срби који су остали на КиМ буду протерани различитим административним поступцима.

„Погођено је близу 3.000 студената који из централне Србије стичу своје образовање у оквиру нашег универзитета. Угрожен је сваки привредник, посебно на северу Косова и Метохије. Од 1.180 наставника и сарадника нашег универзитета, 550 њих нема косовска документа и не може да их добије”, казао је Симић. Према његовим речима, биће угрожено свештенство и монаштво Српске православне цркве, од којих велики број нити има нити може да поседује приштинске документе.

Декларација је јуче усвојена, имајући у виду обавезе које проистичу из међународног права, политичких договора Београда и Приштине постигнутих у Бриселу, Европске конвенције о људским правима и важећих правних аката, као и ситуацији са којом се суочава српска заједница на Косову. „Захтевамо да се свим нашим грађанима који живе на овим просторима омогуће одговарајуће правне, административне и друге олакшице у поступку прибављања личних докумената, како би се обезбедило несметано остваривање њихових основних људских и грађанских права као равноправних грађана. Истовремено, захтевамо да се запосленима и студентима који долазе ради рада и студирања у оквиру образовног и здравственог система на овим просторима омогући несметан улазак и боравак током трајања радног и студијског процеса, што се доказује одговарајућим документима које издају надлежне образовне и здравствене институције”, наведено је у првој тачки.

Представници српског народа захтевају несметано коришћење имовине, укључујући возила. „Захтевамо да се свим грађанима гарантује право на мирно и несметано уживање покретне и непокретне имовине, као и право на употребу возила, уз примену одговарајућих правних и других олакшица, без дискриминације и правне несигурности за све који живе на простору Косова и Метохије”, наведено је у декларацији.

Осуђује се угрожавање рада образовних и здравствених институција. „Одлучно одбацујемо и осуђујемо свако поступање или деловање које би могло угрозити рад и континуирано пружање услуга здравствених и образовних институција српског народа. Сматрамо да се сва отворена питања, па и положај ових институција морају решавати искључиво путем дијалога Београда и Приштине кроз успостављање Заједнице српских општина, и да се апсолутно противимо насилним, једностраним и свим другим радњама којима би се угрозило функционисање ова два сектора”, наведено је у тексту. Представници српског народа захтевају разуман рок за спровођење првих тачака декларације и поздрављају напоре земаља Квинте.

„Српски народ и ми његови политички представници на Косову остајемо опредељени за конструктиван приступ. Спремни смо да, преко својих легитимно изабраних политичких представника, наставимо да доприносимо дијалогу и стабилност. Упорно одбијање да се формира Заједница српских општина и континуирано кршење бриселских споразума и правних аката на снази на овим просторима је доказ да се међународна заједница мора активније укључити у заштиту права српског народа, јер је очигледно да постојећи механизми у косовском систему нису адекватна заштита и не пружају могућност за достојанствен живот, правну и имовинску сигурност наших грађана”, нагласили су српски представници. Декларација, како су истакли, изражава јединствен став политичких и институционалних представника српског народа и представља позив на правну сигурност, дијалог и пуно поштовање права српског народа на Косову.

Симић: У Куртијевом експозеу нема Срба, ни уставом гарантованих права

Посланик Српске листе Игор Симић изјавио је да у обраћању Албина Куртија у којем је представио састав своје нове владе нема Срба као да не постоје у АП Косово и Метохија и истакао да Србима чак ни уставом гарантована права нису загарантована. Симић је, обраћајући се у скупштини у Приштини пре избора нове владе, истакао да Српска листа неће подржати нову владу због свега што је Курти радио кршећи домаће и међународне прописе. Критиковао је и избор Ненада Рашића из странке За слободу, правду и опстанак за министра за заједнице, истичући да је та странка један мандат који има добила на местима где нема Срба и да Рашић зато не може да представља већину нашег народа на КиМ.

Навео је да Срби у експозеу нису споменути ниједном, као да не постоје на овим просторима, а да су ту вековима и да није било речи ни о проблемима које је Курти направио српском народу. Истакао је да је Куртијева претходна влада направила јаз између албанског и српског народа. Навео је да чак ни уставом гарантована права Србима нису загарантована. „Срби морају сваки пут да доказују да оно што пише стварно пише, па чак и овде у парламенту. Једину урбану средину у којој су Срби већина, Северну Митровицу, не називате онако како прописује закон и устав”, рекао је Симић.

Поручио је да „није демократија наметање ко ће представљати Србе”. „Није демократија забрањивање Србима да бирају своје политичке представнике. Нити је демократија, нити је владавина права. Зато и сада у свом експозеу намећете Србима да им представник буде човек који нема подршку српског народа, који је мандат у овом парламенту добио у срединама у којима деценијама уназад нема Срба”, поручио је Симић. Додао је да Рашић зато никада неће бити министар који представља већину Срба на КиМ.

Скупштина у Приштини изабрала је нову владу коју ће предводити председник покрета Самоопредељење и досадашњи премијер у техничком мандату Албин Курти. За нову владу гласало је 66 посланика, 49 је било против, а није било уздржаних. За министра за заједнице и повратак изабран је Ненад Рашић, чија странка има само један мандат од 10 загарантованих за Србе, док Српска листа има девет мандата.