Број незапослених и даље у паду

У Србији је у децембру прошле године, према подацима Националне службе за запошљавање (НСЗ), било 339.512 незапослених, што је за 13.725 мање него пре годину дана када је на евиденцији НСЗ било 353.237 оних без посла.

У главном граду, иако у њему живи трећина становништва Србије, незапослених грађана је било 32.190, док је највећи број оних без посла из Шумадије и западне Србије – 119.983. Интересантно за поређење је тренутно стање у Аустрији. У тој земљи ЕУ је крајем јануара укупно 456.192 људи било незапослено или похађало програме обуке и реквалификације, што је за 2,4 одсто више него у истом периоду лане, односно за 10.679 особа више, преноси бечки лист „Пресе”. Тамошње тржиште рада, истовремено, показује знаке слабљења потражње за радном снагом, јер је број отворених радних места смањен за 10,5 одсто у поређењу са 2025, док се у Србији и даље тражи радник више. Ипак, према подацима НСЗ-а, стопа незапослености у Србији је у континуитету у паду, а на то је недавно посебан акценат ставила и Милица Ђурђевић Стаменковски, министарка за рад и запошљавање, наводећи да је у трећем кварталу 2025. године стопа незапослености достигла историјски минимум од 8,2 одсто, што је најнижи ниво у последње две деценије, као и да је од 2015. број незапослених смањен за више од 53 одсто. Званичници повезују пад незапослености са растом минималне плате, повећањем стандарда, модернизацијом закона о раду и већим инвестицијама. Наглашавају и да држава ради на мерама за посебно рањиве групе – кроз програм „Гаранције за младе”, без посла или образовања.

Када је реч о младима, управо се они, како показује најновија статистика лакше запошљавају од старијих, пошто је оних од 20 до 24 године на бироу рада било нешто више од 25.000, а младих између 25 и 29 година за око 1.000 више.

У НСЗ-у подсећају да када је реч о старосној доби људи који немају посао, по бројности су највеће групације од 55 до 59 година и од 60 до 65 година у којима је било по више од 46.000 људи. Бројни су и они од 50 до 54 године живота, у којој је на крају прошле године било више од 43.000 незапослених.

Што се тиче дужине чекања на посао, најбројнији су они који на запослење чекају дуже од десет година.

Њих је на крају 2025. било више од 66.000. Следе незапослени који су на бироу мање од три месеца – 47.261, а на трећем месту је групација са стажом чекања на радно место између годину и две, а која је бројала нешто више од 44.000 људи, пренео је Танјуг.

Док Влада Србије представља пад незапослености као доказ да економске политике и реформски приступ дају резултате, синдикалци признају да званична статистика показује пад незапослености, али сматрају да то не мора значити да се радницима заиста побољшао положај. Они често истичу да бројке не обухватају све људе без посла, односно да се у праве податке не рачунају они који нису пријављени на биро рада, људи ангажовани на привременим или сезонским пословима, радници који су отишли на рад у иностранство. Тако се „формира” нижа стопа незапослености, него што је реално стање, уверавају у синдикатима. Јер, кад неко оде више се не води као незапослен, брише се са евиденције НСЗ-а, али то не значи да је добио посао у Србији. Према синдикатима, то аутоматски обара стопу незапослености – без отварања нових радних места у земљи.