Европљани се спремају за ново доба

Светски поредак, какав познајемо и који је заснован на правима и правилима, више не постоји јер се тренутно уништава, поручио је немачки канцелар Фридрих Мерц на отварању 62. Минхенске безбедносне конференције која се одржава у главном граду немачке покрајине Баварске.

Мерц је рекао да је та конференција одувек била „сеизмограф политичке ситуације” и додао да смо последњих година сведочили све већим тензијама и сукобима у свету, укључујући руску агресију на Украјину. „Заједно смо ушли у еру коју поново врло отворено обележавају моћ и политика великих сила. Пре свега, видимо насилни ревизионизам Русије, њен брутални рат против Украјине, против нашег политичког поретка са свакодневним окрутним ратним злочинима. Дакле, ово је само најпроницљивији израз који видимо свакодневно. Видимо и друге догађаје у свету који се разликују од онога о чему смо у овој просторији често разговарали”, рекао је Мерц.

Минхенска безбедносна конференција окупила је 115 земаља, 66 шефова држава, 16 министара спољних послова, 25 министара одбране, генерале, адмирале, дипломате и представнике индустрије. Немачки канцелар је констатовао да Кина жели да буде лидер у обликовању света и да је за то годинама припремала терен стратешким стрпљењем, а у догледној будућности Пекинг би могао да буде равноправан са САД у војном смислу. „Кина систематски користи туђе зависности и редефинише међународни поредак у своју корист. Ако је након пада Берлинског зида постојао униполарни тренутак, он је одавно прошао. Право САД на лидерство је оспорено и могуће изгубљено. Повратак политици моћи, међутим, није укорењен само у ривалству између великих сила, то је такође одраз немирних, узнемирених друштава у временима револуционарних промена. То је израз жеље, такође у многим демократским државама, жеље за снажним лидерством у глобализованом свету у којем се посебно демократске државе приближавају границама своје способности деловања”, рекао је он.

Додао је да се чини да политика великих сила даје снажне и једноставне одговоре, барем великим играчима и барем на први поглед. „Нажалост, политика великих сила се окреће од света у којем се све већа повезаност преводи у владавину права и мирне односе између држава”, рекао је он.

Сматра и да политика великих сила има своја правила – брза је, оштра и често непредвидива, боји се властитих зависности, али користи зависности других и, ако је потребно, чак их и искоришћава.

Према његовим речима, у средишту овога стоји битка за сфере утицаја, зависности и покорност, где природни ресурси, технологије и ланци снабдевања постају алати за преговарање. „Ово је опасна игра. У почетку за мале играче, али касније вероватно и за велике. И наши пријатељи у САД се томе прилагођавају брзим темпом. Схватили су властиту потребу да у неким областима сустигну Кину и извлаче радикалне последице у својој стратегији националне сигурности. То раде на свој начин који не успорава овај тренд, већ га убрзава. И ми, Европљани, такође се припремамо за ово ново доба. И долазимо до другачијих закључака него, на пример, администрација у Вашингтону. Наш примарни задатак као Европљана, а наравно и као Немаца, јесте да данас прихватимо ову нову стварност, али то не значи да је прихватамо као неизбежну судбину”, рекао је Мерц.

Нагласио је да је немачка спољна политика последњих деценија имала нормативни вишак и да је са најбољим намерама критиковала кршења међународног поретка широм света. Према његовим речима, данас је највећи приоритет јачање Европе унутар НАТО-а, да Немачка и Европа јачају одбрамбену и безбедносну политику, као и да је суверена ЕУ најбољи одговор за ново доба. Слобода се, како је рекао, гради на снази, суверенитету и способности да покажемо међусобну солидарност у Европи, као и да се тај програм слободе састоји од неколико тачака. „Прво, јачамо се у војном, политичком, економском смислу и технологијама. Смањујемо нашу зависност и рањивост и у том смислу оживљавамо нашу одбрамбену индустрију. Отварају се нове фабрике, стварају се нова радна места, појављују се нове технологије. Јачамо источни крак НАТО-а. О томе говори бригада Бундесвера у Литванији. Први немачки ’Јурофајтери’ су опредељени за то. Чим пре будемо могли, учинићемо Бундесвер најјачом конвенционалном војском у Европи, војском која чврсто стоји када је то потребно”, рекао је Мерц.

Друго је, рекао је Мерц, јачање Европе јер је суверена Европа најбољи одговор на ово ново доба. Као важну ствар, Мерц је истакао стварање новог трансатлантског партнерства јер се, рекао је, створио јаз између Европе и Сједињених Америчких Држава. „Трансатлантско партнерство више није нешто што можемо да узимамо здраво за готово. Прво је почело у САД, затим овде у Европи. Ако наш партнер жели да имамо будућност, морамо је створити и образложити на нови начин, а то образложење мора да буде практично, а не езотерично”, констатовао је немачки канцелар. Председавајући конференцији, Волфганг Ишингер изјавио је да је трансатлантском партнерству потребна јака Европа, што ће се постићи само ако су европске нације уједињене, још више него у прошлости. Он је на отварању скупа рекао да ће неке од тема о којима ће се расправљати на конференцији бити глобални аспекти безбедности, вештачка интелигенција (ВИ), будућност ВИ, сајбер-простор, климатске промене, енергија и ланци снабдевања, глобално здравље, људска права. Према његовим речима конференција се одржава у време растуће забринутости због глобалне несигурности. „Никада пре у више од 60 година ове конференције није било толико истовремених фундаменталних изазова и крвавих ратова у Европи, широм Европе и широм света. Трансатлантски односи се налазе на прекретници. За Минхенску безбедносну конференцију, чија је окосница била трансатлантски однос, ово представља невиђени изазов. У овој ситуацији веома сам задовољан што снажне трансатлантске везе и даље постоје с обе стране Атлантика”, рекао је Ишингер.

Поручио је да ово није време за ублажавање речи или околишање, већ да мора да се пронађе помоћ у организацији конструктивног трансатлантског ресетовања. Због тога, рекао је, упутиће пар питања. „Прво, питање упућено је чланицама Европске уније. Које конкретне кораке предлажете или сте спремни да предузмете осим држања говора како бисте помогли у стварању Европске уније која ће бити угледнији међународни актер и способнија да брани нашу слободу, наше вредности и наше границе”, питао је Ишингер.

Друго питање, додао је, упућено је сталним чланицама Савета безбедности Уједињених нација и односи се на то да ли су свесни својих обавеза према Члану 6 Уговора о неширењу нуклеарног оружја. „Ако јесте, који су тачно ваши конкретни планови да избегнете озбиљну конфронтацију са светом који нема нуклеарно оружје на предстојећој конференцији о прегледу НПТ-а у априлу у Уједињеним нацијама”, рекао је он.

Треће, питање упућено је делегацији САД, додао је Ишингер. „Да ли администрација Доналда Трампа заиста верује да јој требају савезници и партнери? И ако јесте, надамо се да је то оно чему се надамо, да ли је Вашингтон заиста спреман да се према савезницима односи као према партнерима”, упитао је Ишингер.

Последње питање поставио је кинеској делегацији. „Ако Кина жели даље да развија и унапређује своје односе са Европом, у којој мери ће Кина бити спремна да уложи у то да Русија оконча своју агресију и повуче се из Украјине”, упитао је он.

Немачки канцелар: Осећам се нелагодно због приступа ЕУ земљама западног Балкана

Немачки канцелар Фридрих Мерц изјавио је да се осећа нелагодно због приступа Европске уније према земљама западног Балкана, као и да сматра да је потребна нова стратегија како би се земље региона приближиле ЕУ.

Он је у сесији „питања и одговори”, на питање премијера Црне Горе Милојка Спајића да ли је ЕУ заинтересована да прими земље западног Балкана и да ли верује да је проширење још један део тога да Европа постане конкурентнија на светској сцени, одговорио потврдно и додао да се и он и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен слажу око тога. „Имали смо састанак у децембру са државама западног Балкана и Европским саветом у Бриселу. И искрено, осећам се све више нелагодно због нашег приступа вашим земљама. Морамо поново да отворимо нову стратегију како да ове земље приближимо Европској унији. Не желим да вас изгубимо. Ви сте део европског континента и зато сте потенцијално део Европске уније. И знам да је ово консензус”, рекао је он.

Додао је да постоји „слон у соби” и да сви знају ко је против тога, али да то мора да се превазиђе. „До сада је у Европском савету једногласно гласање за отварање следећег поглавља. Али то морамо да превазиђемо. Најкасније након избора, који ће се одржати у априлу, надамо се да ћемо моћи да отворимо следећа поглавља и да вас на самом крају као чланице све више приближимо Европској унији”, рекао је Мерц.