Отворени сукоб САД и ЕУ око Газе

Спор између Сједињених Америчких Држава и Европске уније око будућности Појаса Газе избио је у први план на Минхенској безбедносној конференцији, где су се у јавности први пут на тако високом нивоу суочиле различите визије управљања послератном Газом и механизама за њену обнову.

Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност, Каја Калас, оштро је критиковала концепт такозваног „Мировног савета за Газу“, који се доводи у везу са иницијативом америчког председника Доналда Трампа. Према њеним речима, механизам који се сада промовише одступа од првобитног мандата Уједињених нација.

Калас је навела да резолуција Савета безбедности УН предвиђа формирање мировног тела које би било временски ограничено до 2027. године, уз право гласа Палестинаца и јасно навођење Газе у мандату. Међутим, како је истакла, у актуелној повељи „савета“ не помињу се ни Газа ни УН, што, по њеној оцени, значи да предложени модел „не одражава“ усвојену резолуцију Савета безбедности.

Европа тврди да је искључена из процеса

Шпански министар спољних послова Хосе Мануел Албарез такође је изразио незадовољство, оценивши да Вашингтон покушава да заобиђе првобитни мандат УН и да је Европа, иако један од кључних финансијера Палестинске управе, искључена из процеса одлучивања.

Амерички демократски сенатор Крис Мерфи упозорио је да постоји ризик да механизми контроле трошења средстава за обнову буду недовољни, што би могло отворити простор за злоупотребе милијарди долара намењених Гази.

Према оцени британског листа „Гардијан“, ово је први пут да су се неслагања око америчког плана појавила тако јавно и на највишем дипломатском нивоу, што додатно наглашава тензије у тренутку крхког примирја и уочи састанка мировног тела који би наредне седмице требало да буде одржан у Вашингтону.

Вашингтон: „Не сме се наставити бескрајни рат“

Са друге стране, амерички амбасадор при УН Мајк Волц одбацио је европске примедбе и критиковао, како је навео, „увијање руку“ око новог механизма. Поручио је да се статус кво, у којем Хамас управља Газом уз цикличне ескалације насиља, мора окончати.

Волц је најавио да је Индонезија пристала да упути 8.000 војника у оквиру међународних стабилизационих снага, уз наговештај да ће ускоро бити саопштени детаљи о проширењу мисије. Он је политику администрације описао као „сврсисходни мултилатерализам“, позивајући да се УН „врате основама мировних операција“.

Трампов именовани високи представник за Газу, Николај Младенов, покушао је да ублажи тон расправе, фокусирајући се на хитне задатке: повећање хуманитарне помоћи, разоружање свих фракција и окончање поделе Газе, која је, како је нагласио, предуслов било каквог трајног политичког решења.

„Ако не решимо унутрашњу поделу и питање контроле над територијом, тешко је замислити како ћемо доћи до решења о две државе“, поручио је Младенов, упозоравајући да би неуспех значио нову фазу сукоба уместо стабилизације.

Палестинска упозорења: угрожено решење о две државе

Палестински политичар и активиста Мустафа Баргути изразио је страх да расправа о управљању Газом губи осећај за реалност, док се истовремено, како тврди, на Западној обали наставља ширење израелских насеља, што додатно подрива перспективу решења о две државе.

У средишту спора, међутим, није само техничко питање мандата или структуре будућег тела, већ и суштинско питање – ко ће имати политичку и финансијску контролу над процесом обнове и безбедносне транзиције у Гази, и под чијим окриљем ће се тај процес одвијати.

Минхенска расправа показала је да трансатлантско јединство по питању Блиског истока више није подразумевано, већ да се, у сенци рата и нестабилног примирја, обликују различите визије будућег поретка у Појасу Газе.