За „ничију земљу” могућа компензација

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Привремени гранични режим на Превлаци између Хрватске и Црне Горе добро функционише, али ће се у преговорима две земље доћи до трајног решења, изјавио је црногорски министар иностраних послова Милан Роћен, у очитој намери да смири црногорску јавност након изјаве хрватског колеге Гордана Јандроковића, који је само дан пре изјавио да су на првом састанку мешовите комисије „обе стране изразиле спремност да привремени режим, дефинисан споразумом из 2002. године, претворе у трајни”.

Такво решење значило би да ће Хрватска газдовати копном, а Црна Гора фактички морем око Превлаке према Боки и улазом у Боку, што се верује да је тајна замисао Владе Црне Горе.

Резолуцијом Уједињених нација октобра 1992. године одлучено је да Превлака постане територија под међународним надгледањем плавих шлемова да би након њиховог одласка пре четири године она добила третман такозване „ничије земље”.

Шеф црногорске дипломатије сматра да је Јандроковић то казао у смислу да треба наћи трајно рјешење за Превлаку.

„Сложили смо се да привремено решење одлично функционише, да нема проблема ни са једне стране, али да је на нивоу влада договорено да се споразумно дође до заједничког именитеља како би се обратили Међународном суду правде у Хагу”, казао је Роћен новинарима. „Договорено је да се дође до заједничког текста који би претходно усвојили Скупштина Црне Горе и хрватски Сабор. Тиме би се обе земље обавезале да ће решење које донесе Међународни суд правде у Хагу бити поштовано од стране Хрватске и Црне Горе”.

Реагујући на договоре Јандроковића и Роћена потпредседник Социјалистичке народне партије Василије Лалошевић је поручио да је „неприхватљиво да без учешћа Скупштине Црне Горе било ко води разговоре, потписује или прихвата међународне обавезе, а да претходно о тако важним питањима не постоји одговарајућа платформа”.

„Било би супротно законској дипломатској процедури унапред давати обећања. За СНП би било неприхватљиво да се на било који начин сужава или доводи у питање суверенитет Црне Горе у погледу њених права на територију и имовину”, реко је за „Политику” Лалошевић. „Стога је неопходна законитост и одговорност свих субјеката када су у питању интереси црногорских грађана. Посланици СНП-а прошле године су у Скупштини упозоравали да свако привремено решење може прећи у трајно”. У име СНП-а Лалошевић посебно истиче да „без ставова Скупштине Црне Горе нико нема право да доноси коначни суд на штету интереса земље”.

Некадашњи шеф црногорске дипломатије Бранко Луковац резервисан је према најави из Хрватске да би привремено решење за Превлаку могло прерасти у трајно. Луковац је у изјави за црногорске медије рекао:

„Чињеница је да је привремено решење било усаглашено и оно је у датом тренутку прихваћено и од Црне Горе и од Хрватске. Друга чињеница је да оно веома добро функционише и да нема примедби, што значи да је у највећем делу задовољило некаква оптимална очекивања и једне и друге стране”, појаснио је он. То је чињеница о којој ће се водити рачуна при тражењу трајног решења, али ни привремени режим није решио многа питања.

Председник црногорског спољнополитичког Одбора за међународне односе Миодраг Вуковић обновио је јуче захтев да парламент буде укључен у питање Превлаке. „Сама чињеница да је тако високи званичник хрватске извршне власти пред парламентарцима саопштио полазне основе, или платформу за наступ Хрватске у процесу решавања отвореног питања Превлаке потврђује моју ранију сугестију да би црногорски парламент морао на одговарајући начин да буде укључен у читав тај процес”, изјавио је за наш лист Миодраг Вуковић. „О тако важном питању треба обавестити црногорске парламентарце на седници Одбора или директно на пленуму.”

Некадашњи шеф црногорске дипломатије а потом амбасадор Југославије у Риму Миодраг Лекић цени да „отварање билатералних преговора са Хрватском око Превлаке, не значи погоршавање односа са суседом”.

„За очекивати је да би демократска Хрватска чији је председник данас и почасни Подгоричанин требало да има разумевања за легитимне претензије Црне Горе да буде једини власник улазних врата своје куће. Подгорица треба да изрази и спремност за могуће облике компензације, овога пута неком озбиљнијом понудом”, пише Лекић у колумни коју је објавио подгорички „Дан”.

Он наводи да поводом Превлаке треба започети „озбиљну и компетентну дипломатску иницијативу, уместо активирања пропагандног домаћег хора да је опредељење за суд „мудар државнички потез”.

„Црна Гора би макар поводом овог осетљивог питања требало да избегне репродуковање својих цикличних крајности. Једном, због Превлаке (и не само ње) водити бесмислене ратове. Други пут, олако препустити све – сакривајући се иза судске арбитраже”, закључује Лекић.