Милер: Тесла један од најпопуларнијх чланова Куће славних проналазача САД

ВАШИНГТОН - Српски научник Никола Тесла, који је пре пола века уврштен у Националну кућу славних проналазача Сједињених Америчких Држава, и данас је, иако се налази у друштву више стотина најзначајнијих америчких иноватора – од Томаса Едисона, Абрахама Линколна и браће Рајт до Стива Џобса један од оних који код посетилаца изазива навјише пажње, изјавила је супервизор музеја и архива те установе Кара Милер.

Она је за Танјуг навела да је Тесла уврштен у кућу славних проналазача 1975. године због изума индукционог мотора, познатог и као електромагнетни мотор, који је покренуо револуцију у области електротехнике.

 „Када је Тесла био студент техничких наука, тражио је начин да повећа ефикасност мотора. Већина мотора у то време је радила на једносмерну струју, што значи да се електрична енергија кретала у једном правцу, а користио се мали уређај - колектор да би се струја задржала у истом смеру. Тесла је успео да направи мотор без колектора тако што је наизменично мењао електрични набој, па се струја кретала у више смерова, а не само у једном. То је било револуционарно - односно, то је била прекретница у области електротехнике која је поставила темеље модерној електричној мрежи коју данас користимо”, казала је она.

Милер је подсетила да је Национална кућа славних проналазача основана 1973. године у партнерству са Заводом за патенте и жигове САД, у жељи да се ода почаст највећим америчким иноваторима. Како је рекла, данас се у Кући славних налази 656 чланова, међу којима су и српски научник и проналазач Михаило Пупин, као и пољско-амерички хемичар рођен у Опатији Лео Стернбах, „отац” најпродаванијег лека у САД од 1969, до 1982. године.

„Сваке године нашу Кућу славних проширимо за око 15 до 20 нових проналазача и настојимо да одамо признање разноврсним иноваторима из различитих области”, изјавила је Милер са којом је Танјуг, као носилац титуле Тесла амбасадор, разговарао у оквиру серијала „Тесла човек будућности”, снимљеног у САД уз подршку Министарства информисања и телекомуникација.

Милер је рекла да су неки од најпознатијих проналазача у Кући славних Томас Едисон, који је ту због изума електричне сијалице, браћа Рајт, конструктори првог практичног авиона и један од оснивача компаније Епл Стив Џобс.

Онa је додала да се важним сматрају и други утицајни иноватори, као што су творац брисача ветробрана Мери Андерсон и Рори Купер који је радио на технологији развоја инвалидских колица. Милер је навела да током године у Кућу славних долази много организованих школских посета, као и велики број породица.

„Никола Тесла један је од најпопуларнијих чланова о коме посетиоци најчешће постављају питања. Током школских обилазака посебно га истичемо - водимо ученике до нашег интерактивног 'киоска' где могу да виде његову биографију, слику и сазнају више о Теслином изуму који њихов свакодневни живот чини могућим”, рекла је Милер.

Према њеним речима, уз Теслу у Кући славних од 2011. године налази се и Михаијло Пупин захваљујћи Пупиновом калему за телефонску комуникацију на велике удаљености. „Пупин је пронашао начин да омогући далекометне телефонске позиве. Креирао је калемове и распоредио их стратешки дуж преносног вода, чиме је повећао ефикасност и трајност телефонских веза и променио начин на који су људи комуницирали на великим растојањима”, рекла је. Према њеним речима, Национала кућа славних славних, у огранцима широм свих 50 савезних држава, организује и програм Camp invention у којем годишње учествује око четврт милиона деце, а током кога се светло ставља и на Николу Теслу.

„Током седмодневног летњег СТЕМ кампа деца уче како да развијају сопствене идеје, праве прототипове. Она уче о интелектуалној својини и инспиришу се причама чланова, попут Николе Тесле, кога често истичемо у нашем образовном програму”, казала је Милер. Музеј Националне куће славних проналазача има централни део „галерију икона” - светлећи зид који је, како ја истакла, испуњен именима свих 656 чланова. „Сваки од њих представљен је хексагоном са именом и презименом, изумом за који су признати, годину када су примљени у Кућу славних и број америчког патента повезаног са њиховом технологијом”, рекла је она и додала да је хексагон изабран за облик на којем су имена зато што је најчвршћи природни облик надахнут структурама попут пчелињих саћа.

Милер је навела да Кућа славних има два патента и један жиг - за дизајн облика хексагона и за начин слагања хексагона који симболизује снагу коју проналазачи имају када раде заједно на напретку друштва, као и жиг за назив „Национални споменик иновацијама”, који даје идентитет Кући славних која се налази у Александрији у метрополитен обалсти Вашингтона, ДЦ.

Додала је да се нови чланови уводе у Кућу славних сваке гоодине на посебној гала церемонији на којој се одаје почаст свим проналазачима.

„Новим члановима на свечаности одељујемо златну медаљу са ликовима Томаса Едисона и Абрахама Линколна, јединог америчког председника који је поседовао патент када славимо и њихове доприносе друштву”, казала је Милер.

Серијал „Тесла човек будућности” реализује се поводом 170 година Теслиног рођења. Садржи бројне приче о месту и сећању које један од највећих умова човечанства данас заузима у САД - од Смитсонијана и Колумбија универзитета, до Лонг Ајленда - једине преостале Теслине лабораторије. Међу објављеним чланцима је и део разговора са једним од најпознатијих Теслиних биографа на свету Марком Сајфером, пијанистом Марином Арсенијевић која припрема мјузикл за Бродвеј „Лајф оф Тесла”, као и породицом лекара Љуба Вујовића који је, између осталог, заслужан зато што Њујорк има Тесла корнер.

У серијалу нас очекује и причао о последње откривеном сведочанству о Теслином животу - кући на Лонг Ајленду у којој је живео током изградње лабораторије и Ворденклифског торња, о чему смо разговарали и са власницом Барбаром Дадином - ауторком и у Србији преведене књиге „Повратак у Ворденклиф”.