Серија штрајкова у Француској

После Саркозијевог "француског пољупца" у САД, како је иначе париски дневник "Либерасион" насловио његов загрљај са америчким председником Џорџом Бушом недавно у Вашингтону и отопљење односа између две земље, француског председника су код куће дочекали нарогушени синдикати који су најавили серију штрајкова против његових реформи. "Црни новембар", како су медији назвали низ обустава рада најављених у периоду од 13. до 29. новембра, почео је синоћ штрајком седам од осам синдиката железничара. Незадовољни ставом владе, која је решена да укине систем специјалних пензијских повластица које уживају неки радници државног сектора, синдикати железничара су већ штрајковали 18. октобра, успешно само кад је реч о одзиву штрајкача, јер влада није удовољила њиховим захтевима. Синоћ су после 20 часова поново обуставили рад, а на штрајк је позвала и већина синдиката запослених у париском метроу.

Њима ће се данас придружити и запослени у eлектродистрибуцији, такође погођени намером владе да укине специјалне пензионе повластице (краћи радни век и веће пензије), док су због владиних мера којима је предвиђено укидање великог броја радних места штрајк заказали и синдикати просветних радника за 20. новембар, а синдикати радника Поште и Телекома за 29. овог месеца.

Серији штрајкова придружили су се и студенти, који су због реформе универзитета протест почели још прошле недеље, а током минулог викенда донели одлуку да се придруже синдикатима и блокирају станице. Бројке о њиховом протесту су контрадикторне. Док студентски синдикати тврде да су у четвртак блокирали 40 универзитета широм Француске, влада тврди да је протест захватио само 10 високошколских установа.

Нови закон о универзитету који је летос изгласан предвиђа већу аутономију универзитета с циљем да буду конкурентнији и да се врате у сам врх образовних институција. Упркос томе што је министарка просвете Валери Пекрес поручила да то не значи да држава диже руке од високошколских установа и поновила Саркозијево предизборно обећање да ће у следећих пет година буџет универзитета бити повећан за 50 одсто, студенти страхују да нови закон отвара пут приватном капиталу и да би универзитети могли да постану жртве диктата приватних компанија, што би аутоматски драстично повећало и школарине.

Ако се Никола Саркози у САД, опет по оцени "Либерасиона", изгубио у свом америчком сну, у Француској ће морати да остане чврсто на земљи и при својим принципима жели ли да његове реформе успеју. Премијер Француске Франсоа Фијон је, наравно, стао уз свог председника. Статус кво више није могућ, поручио је у интервјуу листу "Журнал ди диманш", а челник највећег синдиката ЦГТ Бернар Тибо оптужује премијера да драматизује ситуацију и продубљује друштвени конфликт.

Шеф опозиционе Социјалистичке партије Франсоа Оланд јуче је, обраћајући се новинарима, рекао да је Саркози имао шансу и за дијалог и за компромис са синдикатима, али да он изгледа жели да искуша своју снагу. Он је апеловао да штрајк буде кратак и ефектан и да се не продужи у бескрај и не разводњи.

Треба нагласити да је, упркос најављеним протестима, већини Француза јасна нужност реформи. Истраживања показују да је 68 одсто њих против штрајкова ("Фигаро"), али и да 71 одсто грађана Француске осећа да владине реформе за сада немају ефекта ("Паризјен"). Многи интелектуалци у Паризу, који су гласали за Сеголен Роајал на председничким изборима, сада подржавају Саркозијеве реформе и тврде да је укидање пензионих повластица у ризичним занимањима оправдано, јер та занимања више нису ризична.

"Што је више штрајкова и протеста, ја сам чвршћи", поручује Саркози коментаришући национални изазов пред којим се нашао овог месеца.