Облакодер у престоници

Упркос великој заинтересованости инвеститора да подижу високе куле, нацртом измена генералног плана (ГП) Београда 2021. урбанисти ни овог пута нису одредили зоне у којима је дозвољена градња облакодера од 30 и више спратова. То, међутим, не значи да убудуће неће бити одступања од прописа из досадашњег ГП-а према којима су шест етажа и поткровље максимална дозвољена спратност у стамбеним зонама. Већа спратност од прописане може се постићи кроз план детаљне регулације, тврди Жаклина Глигоријевић, директорка Урбанистичког завода Београда.

– Одступање од правила из ГП-а није забрањено али захтева додатну процедуру која предвиђа доказивање оправданости за пробијање параметара тако да солитер не угрози визуре, саобраћајну приступачност, ширину улица, да буде обезбеђен довољан број паркинг места и инфраструктурна опремљеност локације, а важно је да ли се налази у зони заштите природе, споменика или амбијента – објашњава Жаклина Глигоријевић.

Они који желе да сазидају пословни простор имаће мање мука јер је пропис промењен тако да се нове комерцијалне зграде у резиденцијалним објектима могу попети на висину од дванаест спратова и поткровље, а у важним трговачким улицама на осам спратова и поткровље. Инвеститори који ипак буду морали да доказују како им је неопходна већа спратност од дозвољене не би требало то да доживе као велику препреку верује Глигоријевићева и истиче да је таква пракса у Бечу, Барселони, Бостону, па зашто не би била и у Београду.

– Зграда виша од катедрале Саграда Фамилија није дозвољено да се зида у Барселони. Беч осим Миленијумског торња који је удаљен од центра нема високих објекта, а у његовом „Дунав ситију” ничу небодери на основу међународних архитектонских конкурса – истиче Глигоријевићева.

Премда нема јединственог рецепта који би важио за свих 77.000 хектара колико је обухваћено ГП-ом, директорка је најавила да ће у следећим изменама овог плана бити дефинисана подручја за високу градњу јер неодређеност регулативе може да доведе до различитих тумачења и повлашћеног положаја појединих инвеститора у односу на друге.

Урбанисти сматрају да се не могу прописати универзални услови који би важили за целокупну градску територију нити хоће да ограниче висину вишеспратница, али су јединствени у мишљењу да одређени делови, нарочито приобаље и старо градско језгро, треба да буду заштићени од високих зграда.

–Здања која прелазе 25 спратова не би требало подизати на потесу од Београдске тврђаве до Савске улице, око 600 метара од река и у формираним централним зонама – истиче Антоније Антић, архитекта и бивши директор Урбанистичког завода Београда.

Српска метропола не може се похвалити облакодерима. Зграде које су досад изграђене, а прелазе 20 спратова, као и нове куле које су у плану, могу се избројати на прсте, док се у свету такви објекти зидају већ деценијама. Из оправданих потреба попут пренасељености или недостаткa слободног земљишта али и због такмичарског духа да се подигне кућа метар виша од комшијске, што, каже Михајло Митровић, архитекта, прераста у својеврсно архитектонско лудило.

–Свакако подржавам зидање високих здања тамо где има мање расположивог терена за градњу и где ће она бити архитектонска поента, знак у простору. Њихова предност је што ослобађају терен за зеленило, игралишта, аерацију – наглашава Митровић.

Београд не само да има потенцијала да се шири већ ће то бити његова неминовност ако се настави тренд досељавања у престоницу. Градњу облакодера могла би да наметне и пренасељеност, а рачуница која то подржава је једноставна – за подизање 300 породичних кућа потребна је површина од девет хектара, а солитер са 30 спратова који може да буде дом за 300 породица заузима простор мањи од хектара. У нашим условима напомиње Митровић, високе куће су изложене непредвидивим непријатностима.

– У развијенијим земљама не може се догодити да лифтови у кули од 40 спратова не раде, да виши спратови немају добар притисак воде, да прозори и врата не дихтују. Када сам пројектовао Западну капију Београда нисам сањао да ће људи бити заробљени на тридесетом спрату као што се десило у време НАТО бомбардовања – коментарише Митровић.

За разлику од градова у региону, Београду недостаје видиковац, градска атракција доступна широким народним масама, туристима, одакле би уз кафицу град посматрали као на длану. Једини ротациони ресторан на Генексовим кулама никада није прорадио јер механизам који би га покретао није купљен.

Ресторани су данас отворени на 25. спрату Пословног центра „Ушће”, 20. „Инексове” зграде, 15. спрату „Политикине” вишеспратнице, а последњи 24. спрат Београђанке користи РТВ Студио Б. Ресторане-видиковце углавном користе запослени, њихови гости, док се последњи спрат „Ушћа” може закупити за прославе. Куле би добродошле зато што главни град кубури са слободним парцелама. Милиони квадрата су заробљени на напуштеним градилиштима, а закуп градског земљиште избије највише новца из џепа финансијера.

-----------------------------------------------------------

Небодер висок километар и по

Светску грозницу градње кула неће зауставити ни глобална финансијска криза. Власти Дубаија најавиле су да ће саградити највишу зграду на свету иако и даље држе прву позицију на листи „вертикалних видиковаца”. Осим Бурџ Дубаија која са антеном прелази 800 метара и садашња је краљица светских висина, моћници у овој арапској земљи планирају да подигну небодер „Накхил” висок око километар са 200 спратова. Лондонске архитекте отишле су још даље па ће можда претећи Арапе ако сазидају цилиндричну зграду која ће подсећати на пробушени сир. Ако не остане само фантазија архитеката, горостас од 1.500 метара и 500 спратова у срцу Лондона постаће дом за око 100.000 људи. Пословни центар „Ушће” није више највиша грађевина на Балкану. Авазов „Твист тауер”, ново пословно здање у Сарајеву, са 142 метра не рачунајући антену, понеће титулу највишег комерцијалног објекта у овом делу Европе.