Бомбардовање Загреба није било терористички акт

Од нашег сталног дописника
Загреб, 13. новембра – Врховни суд Хрватске потврдио је одлуку нижег суда којом је као неоснована одбијена тужба жртава гранатирања Загреба, које је почеком маја 1995. изведено по наредби тадашњег челника РСК Милана Мартића. Коначна правосудна оцена је да се у том случају није радило о терористичком акту, што би била основа за обавезу државе да надокнади почињену штету, него да тај догађај спада у категорију ратне штете, јер се радило – како је оцењено – о одмазди крајинске војске због хрватске војне акције "Бљесак" у западној Славонији.

Овим, међутим, није у потпуности и завршен овај случај, јер се испоставило да они који су подигли тужбу против државе Хрватске за накнаду штете због убијених или рањених својих ближњих у том гранатирању сада морају да надокнаде парничке трошкове (од судских су ослобођени), што неки од њих не могу због сиромаштва, па им следи заплена имовине ради присилне наплате. Међу таквима је и Ксенија Коломбо, која је у том гранатирању изгубила мајку Иванку Ковач. "Нисам уопште размишљала о одштети. Моја је мајка цивилна жртва рата каквих је било у Вуковару, Дубровнику, Славонском Броду и многим другим местима. Но, адвокат нас је уверио да имамо законску основу за тужбу и да ћемо је сигурно добити", каже данас Ксенија, која је у време ракетирања Загреба имала 17 година.

Са оцем и још шест породица чији најближи су страдали у овом Мартићевом бомбардовању преко адвоката Бранка Шерића подигла је тужбу против државе за накнаду штете на основу тада донетог Закона о одговорности за штету насталу услед терористичких аката и јавних демонстрација. Укупно затражена одштета за те породице износила је 3,5 милиона куна (око 500.000 евра).

Тужба је, међутим, одбијена а за тужиоце је дошла обавеза плаћања парничних трошкова, што је законска обавеза и не може се избећи. Адвокат се својих трошкова одрекао, они са слабијим имовинским стањем ослобођени су од судских трошкова, али парнични трошкови остају као обавеза и износе око 1.000 евра по тужиоцу. "Једноставно немам 1.000 евра које бих требало да платим држави. Нисам у сталном радном односу, не могу узети кредит, имам мало дете и не намеравам се задужити код каматара. Могу ми пленити ствари по стану или ме послати у затвор", каже Ксенија, која не крије огорчење таквим епилогом. Државно тужилаштво не може да се одрекне парничних трошкова, јер та средства иду директно у државни буџет, што значи да о томе може одлуку да донесе једино влада. Заменица главног државног тужиоца Злата Хрвој-Шипек каже о томе загребачком "Јутарњем листу" да је ово што се догодило жртвама ракетирања Загреба "етичко питање којим би се требало позабавити сами адвокати". "Адвокати странкама обећају брда и долине, али их не упозоре шта ће им се догодити ако изгубе спор", указује она.

Адвокат Шерић се брани да своје странке није довео у заблуду, јер им "и у решењу пише да су ослобођени судских такса, а не парничних трошкова" и пребацује лопту на другу страну питањем "зашто Хрватска није од државе агресора исходила да јој плати ратну штету, а онда би се из те ратне штете могли наплатити њени грађани који су настрадали". Из тужилаштва му одговарају да је "промашио адресу", јер то није њихова надлежност и подсећају да постоји тужба за геноцид пред међународним судом.