Савет безбедности УН журно заседа уочи оснивачког састанка Трамповог Одбора за мир

Савет безбедности УН ноћас заседа на високом нивоу о споразуму о прекиду ватре у Гази и напорима Израела да прошири контролу на Западној обали пре него што светски лидери стигну у Вашингтон да би разговарали о будућности палестинских територија на првом састанку Одбора председника САД Доналда Трампа за мир у свету.

Седница УН у Њујорку је првобитно била заказана за четвртак, али је померена за дан раније пошто је Трамп најавио састанак одбора за исти дан и постало је јасно да ćе то искомпликовати планове путовања дипломата које планирају да присуствују обема конференцијама. То је знак потенцијалног преклапања и сукоба агенди најмоćнијег тела Уједињених нација и Трампове нове иницијативе, чије су шире амбиције да посредује у глобалним сукобима изазвале забринутост у неким земљама да би могла покушати да парира Савету безбедности УН.

На питање о томе шта се нада да ćе видети на та два састанка, палестински амбасадор у УН Ријад Мансур је новинарима у уторак рекао: "Очекујемо од међународне заједнице да заустави Израел и оконча њихове илегалне напоре против анексије, било у Вашингтону или у Њујорку".

Пре седнице, министар спољних послова Израела Гидеон Сар оптужио је Савет безбедности да је "заражен антиизраелском опсесијом" и инсистирао да ниједна држава нема јаче право од "историјског и документованог права Израела на тло Библије".

Поред Израела, министри спољних послова Уједињеног Краљевства, Јордана, Египта и Индонезије улествују на месечном блискоисточном састанку 15-чланог Савета безбедности пошто су многе арапске и исламске земље прошле недеље тражиле да се разговара о Гази и спорном израелском пројекту насељавања Западне обале пре него што неки од њих крену у Вашингтон, преноси Бета.

Одбор којим ће председавати Трамп ,првобитно је замишљен као мала група светских лидера који надгледају његов план од 20 тачака за будућност Газе. Али, амбициозна нова визија републиканског председника да Одбор буде посредник у светским сукобима, довела је до скептицизма главних савезника.

Док је више од 20 земаља до сада прихватило позив да се придружи Одбору, блиски амерички партнери, укључујући Француску, Немачку и друге, одлучили су да се још не придруже и дали су подршку УН које се такође налазе у вртлогу великих реформи и смањења финансирања пре свега због одлука САД.

Мајк Волц, амбасадор САД при УН, у среду је изгледао да критикује државе које још нису потписале чланство у Трамповом Одбору за мир, рекавши да, за разлику од Савета безбедности, одбор "не прича, веć ради".

"Чујемо брбљиву класу која критикује структуру Одбора, да је неконвенционална, да је без преседана", рекао је Волц и додао да "стари начини не раде".

Савет безбедности се састаје дан пошто се скоро свих његових 15 чланица - без Сједињених Држава, и десетине других дипломата придружило палестинском амбасадору Мансуру док је читао саопштење у име 80 држава и неколико организација у којем осуђује најновије акције Израела на Западној обали, захтевајући хитну промену и истичући "снажно противљење сваком облику анексије".

Последњих недеља Израел је покренуо спорни процес регулисања земљишта који ćе продубити његову контролу на окупираној Западној обали. Израелски министар енергетике Ели Коен је рекао да то доноси "де факто суверенитет" Израела који ће блокирати успостављање палестинске државе.

Огорчени Палестинци, арапске земље и групе за људска права назвали су ове потезе незаконитом анексијом територије на којој живи око 3,4 милиона Палестинаца који је траже за будуćу државу.

Очекује се да ćе се на састанку УН такође детаљно разматрати споразум о прекиду ватре, постигнут уз посредовање САД који је ступио на снагу 10. октобра после више од две године рата Израела и Хамаса. Извештаји политичке шефице УН Розмари Дикарло и представника израелског и палестинског цивилног друштва саслушани су први пут од напада које је предводио Хамас 7. октобра 2023. године, а који су покренули рат.

Дикарло је рекла да је ово "кључни тренутак на Блиском истоку" који отвара могуćност да тај регион крене у новом правцу. "Али то није ни сигурно ни неодређено", рекла је, а да ли ćе се одржати, зависи од одлука у наредним недељама.

"Наши колективни напори сада морају да консолидују примирје у Гази и ублаже патњу становништва", рекла је Дикарло.

Казала је да је потребан "конкретан напредак ка стабилизацији и опоравку, у складу са међународним правом, како бисмо поставили темеље за трајни мир. Састанак Одбора за мир у Вашингтону сутра је важан корак", додала је дипломатски.

Спровођење споразума о примирју у Појасу Газе је напредовало, укључујуćи ослобађање свих талаца које је држао Хамас и повеćање количине хуманитарне помоćи која стиже у Газу, иако УН кажу да је то недовољно. Именован је нови технократски комитет за управљање свакодневним пословима Газе.

Али највеćи изазовсу наредни кораци, укључујуćи распоређивање међународних безбедносних снага, разоружавање Хамаса и обнову Газе.

Трамп је ове недеље рекао да су чланице његовог Одбора за мир обеćале пет милијарди долара за обнову Газе и да ćе послати хиљаде људи међународним стабилизационим и полицијским снагама на тој територији. Није изнео детаље.

Војска Индонезије је најавила да ćе до краја јуна бити спремно до 8.000 њених војника за потенцијално распоређивање у Гази као део хуманитарне и мировне мисије.