Про­го­не Ве­сну Бра­тић да обесхрабре наш народ у Црној Гори

„Ср­би­ја се брат­ски од­но­си пре­ма Цр­ној Го­ри, ко­ју по­шту­је као са­мо­стал­ну и не­за­ви­сну др­жа­ву и не ме­ша се у ње­не уну­тра­шње по­сло­ве. Али уве­рен сам да ни­ко у Ср­би­ји ко др­жи до прав­де, сло­бо­де и по­што­ва­ња основ­них људ­ских пра­ва не мо­же оста­ти рав­но­ду­шан кад се не­ко зло­ста­вља и кри­вич­ни про­го­ни због сво­јих уве­ре­ња, по­го­то­во у за­шти­ти основ­них људ­ских пра­ва и сло­бо­да. По­го­то­во се не мо­же оста­ти рав­но­ду­шан ка­да се углед­ни и ис­так­ну­ти пред­став­ник јед­ног на­ро­да про­го­ни да би се обес­хра­брио тај на­род да оста­не у сво­јој ве­ри, у сво­јој тра­ди­ци­ји, да чу­ва свој иден­ти­тет и да се бо­ри за сво­ја основ­на и људ­ска и на­ци­о­нал­на пра­ва. Упра­во с та­квим по­бу­да­ма се до­жи­вља­ва кри­вич­ни про­гон углед­не уни­вер­зи­тет­ске про­фе­сор­ке, бив­ше ми­ни­стар­ке про­све­те, на­у­ке, кул­ту­ре и спор­та у Вла­ди Цр­не Го­ре Ве­сне Бра­тић”, по­ру­чио је пот­пред­сед­ник На­род­не скуп­шти­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је проф. др Јо­ван Ја­њић.

На­вео је да је про­фе­сор­ка Ве­сна Бра­тић у Вла­ду „иза­бра­на сход­но во­љи на­ро­да ис­ка­за­ној на пар­ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма у Цр­ној Го­ри 2020. го­ди­не”. „У ман­да­ту ми­ни­стар­ке спро­во­ди­ла је во­љу на­ро­да ис­ка­за­ној на из­бо­ри­ма. Али то ни­је би­ло по во­љи оних ко­ји не би да се по­ви­ну­ју на­че­ли­ма прав­не др­жа­ве, ко­ји сво­ју са­мо­во­љу ста­вља­ју ис­пред во­ље на­ро­да и сво­је ин­те­ре­се ис­пред ин­те­ре­са на­ро­да. На­да­све, они­ма ко­ји су се ста­ви­ли у слу­жбу од­на­ро­ђа­ва­ња Цр­не Го­ре сме­та­ло је што се Ве­сна Бра­тић отво­ре­но и то по­но­сно де­кла­ри­са­ла као Срп­ки­ња, што је сво­јим при­ме­ром, не­по­ко­ле­бљи­во по­ка­зи­ва­ла ка­ко се мо­же и мо­ра оста­ти свој, би­ти оно што је­си, у сво­јој ве­ри, а не по­во­ди­ти се за на­стра­ним иде­о­ло­ги­ја­ма ово­га све­та”, ис­ти­че Ја­њић.

До­да­је да је „сво­јим до­сто­јан­стве­ним др­жа­њем и сво­јим де­лом, она смет­ња сви­ма они­ма ко­ји су ишли на ду­хов­но од­на­ро­ђа­ва­ње на­шег исто­вер­ног и исто­крв­ног на­ро­да, да наш чо­век не бу­де оно што су би­ли ње­го­ви пре­ци и да не по­шту­је тра­ди­ци­ју на ко­јој је ста­сао”. „Из то­га раз­ло­га ишло се и на то да се же­на ко­ја је при­мер че­сти­то­сти, прав­де, про­све­ће­но­сти и ду­хов­но уз­ви­ше­не кул­ту­ре по­ни­зи, та­ко што ће се прав­но на­си­ље над њом, са ли­си­ца­ма на ру­ка­ма, де­мон­стри­ра­ти пред те­ле­ви­зиј­ским ка­ме­ра­ма и фо­то­ре­пор­те­ри­ма. На тај на­чин, не ма­ре­ћи на пра­во, на­ру­шен је прин­цип пре­сумп­ци­је не­ви­но­сти  (прет­по­став­ка не­ви­но­сти) и из­вр­шен атак на до­сто­јан­ство лич­но­сти”, на­во­ди Ја­њић.

Ука­зу­је да је Ве­сна Бра­тић ли­ше­на сло­бо­де „по кри­вич­ној при­ја­ви Упра­ве по­ли­ци­је, а по­том же­на су­ди­ја, чи­јим не­ким пре­су­да­ма се ве­се­ле при­пад­ни­ци ре­жи­ма ко­ји је ишао на ’пре­ва­спи­та­ва­ње’ и од­на­ро­ђа­ва­ње сво­га на­ро­да по ме­ри За­па­да, од­ре­ђу­је при­твор од 30 да­на”. „Кри­вич­ним про­го­ном бив­ше ми­ни­стар­ке ства­ра се пре­се­дан за кри­ми­на­ли­за­ци­ју по­ли­тич­ке од­го­вор­но­сти. Евен­ту­ал­на по­ли­тич­ка од­го­вор­ност се пре­во­ди у кри­вич­ну од­го­вор­ност. Ста­вља јој се на те­рет да је, то­бо­же, из­вр­ши­ла про­ду­же­но кри­вич­но де­ло зло­у­по­тре­бе слу­жбе­ног по­ло­жа­ја, под шта мо­же мно­го шта да се сме­сти. А, у ства­ри, оп­ште ми­шље­ње је да се Бра­ти­ће­вој за­ме­ра што је сме­ни­ла ви­ше од 140 ди­рек­то­ра шко­ла, по­ста­вља­них по пар­тиј­ском кљу­чу, а ко­ји су би­ли ин­стру­мент по­ли­тич­ког ути­ца­ја. По­ли­тич­ког ути­ца­ја та­мо где га не би сме­ло би­ти – у шко­ла­ма. А да­нас се го­ни што, на­вод­но, ни­је сме­ни­ла још око 40 ди­рек­то­ра”, по­ру­чу­је Ја­њић.

На­гла­ша­ва да „по­сле­ди­це та­квог про­го­на, на по­ли­тич­ко-иде­о­ло­шкој осно­ви, оста­ју на кон­ту др­жав­них вла­сти Цр­не Го­ре, у шта не же­лим да се ме­шам”. „Али не мо­же се оста­ти рав­но­ду­шан на чи­ње­ни­цу да се не­ко про­го­ни за­то што се из­ја­шња­ва као при­пад­ник јед­ног истог на­шег на­ро­да ко­ји жи­ви у раз­ли­чи­тим др­жа­ва­ма”, за­кљу­чу­је Ја­њић.