Лихт: Парламент „Уско грло”

Европска унија неће никада тражити од Србије да призна независност Косова, али ће захтевати успостављање добросуседских односа, пошто не жели да проблем Београда и Приштине буде пренет у ЕУ, изјавила је председница Спољнополитичког савета Министарства спољних послова и председница Центра за политичку изузетност Соња Лихт. Она је подсетила да „ЕУ захтева од свих својих чланица да успоставе суседске, пограничне и регионалне контакте јер не жели проблем да уведе у своје редове”.

Говорећи о негативном реаговању српских власти на формирање Косовских безбедносних снага, Лихтова је оценила да ту очигледно постоји проблем неусаглашености с резолуцијом 1244, чијој би се измени успротивиле сталне чланице Кина и Русија.

– Лично сам убеђена да је Србија учинила много, пошто је успела да своју битку за интегритет постави на међународно-правни основ, што је цивилизацијски помак за ово подручје. Огромна је одговорност да се појединачним иницијативама не угрози оно што смо већ постигли – нагласила је Соња Лихт. Она је рекла да питање комуникације с Приштином није само политичко питање, већ да је то питање опстанка свих на балканским просторима, „тако да ће отпори, који сада постоје на обе стране, морати да буду савладани”.

Лихтова сматра да би Србија ове године могла да поднесе кандидатуру за чланство у ЕУ, али да је то тек почетак великог посла, пошто ће после тога Брисел предати Београду списак са око 2.500 питања на која би требало што пре одговорити. Позивајући се на пример Македоније која је 2005. године предала кандидатуру, док преговоре о пријему у ЕУ још није започела, Лихтова је рекла да се „тек када ЕУ прихвати кандидатуру може рећи да је држава неповратно на путу ка ЕУ”.

– Надам се да ћемо предати кандидатуру релативно скоро и да ћемо одговорити на сва питања. Можда ће нам требати мање времена, јер су административне могућности добре – рекла је Лихтова, похваливши рад београдске канцеларије за сарадњу са ЕУ. С друге стране, она је критиковала рад српског парламента и понашање посланика „који су слика и прилика дешавања у политичком животу”, указавши да Србија не чини све што је у њеној моћи како би убрзала пријем у Унију.

– Овде се не схвата колико је рад на новом пословнику невероватно значајан за европске интеграције – рекла је Лихтова и оценила да је парламент „једно од уских грла” када је реч о бржем уласку у ЕУ.

Упитана о позиву Београда да ЕУ упути посматрачку мисију у Србију, која би се уверила да наша држава чини све што је у њеној моћи да ухвати хашке бегунце, Лихтова је рекла да то „не види као начин да се заобиђе тужилац Серж Брамерц, нити сам трибунал”.

– Ако Србија чини све што може, она то мора на транспарентан начин да обелодани. Једна специјализована мисија састављена од представника разних земаља моћи ће да процени да ли је оно што српски званичници говоре тачно или није тачно – нагласила је она.

Лихтова је изразила уверење да би тврд став Холандије, када је реч о европским интеграцијама Србије, могао бити ублажен ако би остале чланице Уније извршиле на њу притисак.

– Очигледно је тврд став Холандије условљен њеним политичким потребама. Ако би 26 држава одлучно инсистирало да Холандија ублажи свој став, верујем да за то има шансе, пошто позиција изолованости никоме не одговара – објаснила је Соња Лихт.

Она сматра да би после доласка нове америчке администрације Србија требало да „иде у сусрет другачијој атмосфери и односима са САД”. Лихтова би, како каже, „окупила Фулбрајтове стипендисте и друге који су се школовали у Америци, као и људе из Харвардског клуба који постоји овде у Београду и видела с њима шта може да се учини на побољшању односа Србије и САД.

– Имамо на стотине људи који су завршили факултете у САД и имамо дијаспору, с којом бисмо могли пронаћи начин да ојачамо своје присуство у САД – навела је она.

Фонет