Српска малина најскупља на свету

На светском тржишту малине у последње време дешавају се преокрети, а Србија и поред пада производње успева да задржи добру позицију и то пре свега по извозној цени коју остварује ово воће.

Наша земља је, све до трећег тромесечја прошле године, по вредности извоза малине суверено била на првом месту и то у претходних 19 тромесечја па и дуже, наводи економиста Мирослав Здравковић у анализи објављеној на сајту „Макроекономија”. Потом је Пољска забележила извоз од 95 милиона евра, испред Србије са 92,9 и Украјине на трећем месту са 62,3 милиона евра. На светском тржишту дошло је и до наглог успона Кине која је доспела на четврто место са 34,8 милиона евра, потиснувши Чиле тек на пето место (30,9 милиона евра). Смањеној извозној количини малина погодују повећане извозне цене, истиче он, али напомиње и да је то било подстицајно и за друге земље те је Украјина нагло повећала производњу озбиљно угрозивши наше произвођаче. Здравковић каже, када је реч о количини извоза, да је Србија у истом периоду пала на треће место, иза Украјине. Пољска је имала извоз 33.000 тона, Украјина 25,4 хиљада, а Србија 19.000 – испред Кине са 13.000 и Чилеа са 10,3 хиљаде тона. Наглашава и да извозницима из Србије, што не мора да има везе са произвођачима, погодовао је раст извозних цена малине са 3,54 евра по килограму, у другом тромесечју 2025, на 4,88 у трећем.

– Међу највећим светским произвођачима малине Србија је имала убедљиво највећу цену. У Пољској је у том периоду она износила 2,87 евра, у Украјини 2,45, Кини 2,67, а у Чилеу три евра по килограму – напомиње се у анализи. Као и да су веће извозне цене од Србије, при битно мањим количинама, имале су само Словенија (9,35), БиХ (5,26), Хрватска, (6,26) и Бугарска (5,97 евра по килограму).

Шта је допринело томе да српска малина сачува ове позиције у прилично оштрој светској конкуренцији пре свега када је реч о рекордним извозним ценама.

Др Александар Лепосавић, један од водећих стручњака у сектору малинарства и председник Научног воћарског друштва Србије, каже да традиционални купци малине из Србије и даље плаћају вишу цену за робу купљену код нас због квалитета који је, упркос свему, и даље на доста вишем нивоу у односу на робу из Украјине, Пољске, Кине, Киргизије и других земаља.

– Квалитету доприносе и наша технолошка опремљеност и стандарди који се примењују у хладњачама који су на неупоредиво вишем нивоу у односу на конкуренцију. Проблем представља реекспорт који снижава квалитет, али и поверење купаца. Због тога они постављају строже упите и траже додатне гаранције да је реч о малини произведеној у нашој земљи. Као и да је гајена на начин како се то код нас годинама ради и захваљујући чему смо постизали и принос и квалитет – истиче Лепосавић и додаје да смо због много разлога принос, којим смо се некада поносили, а није био редак случај да се остварује 15, 20 па и више тона по хектару, сада изгубили.

– Да ли смо на путу да изгубимо и квалитет који су, морамо признати, дефинисали купци остаје да видимо. Чини се да су купци много боље од нас знали шта од нас добијају него ми који нисмо знали вредност онога што им продајемо – каже Лепосавић који ће у октобру ове године, на позив Светске организације произвођача малине, учествовати на 14. Конференцији произвођача овог воћа у мексичком граду Гвадалахара. Поред представљања стања у нашој производњи, он ће са представницима земаља најзначајнијих произвођача малине разменити искуства и учествовати у расправи о будућим трендовима, што је посебно значајно ако се има у виду да ИРО представља кровно удружење свих произвођача малине у свету и да препоруке и закључци са оваквих догађаја имају кључну улогу у одржавању постојећих и унапређењу нових ланаца продаје у свету.