Цене хране и профити „под ручном”

Полупразне продавнице и потрошачке корпе и све мањи редови испред фрижидера са месом најављују да ће произвођачи и трговци у фебруару морати да „повуку ручну” и задрже тренутне цене. Слично је и на пијацама, у посластичарницама, ресторанима, продавницама беле технике где, такође, бележе знатно слабији промет.   

Још једно јануарско поскупљење меса од 10 одсто које је килограм шницле довело до невероватних 500 динара коначно је докрајчило породични буџет. Пре тога трговцима су достављени нови ценовници за увозне сухомеснaте производе, кафу, пиво, сокове, супе, тоалет папир, кућну хемију и опрему за чишћење. Ова роба је поскупела у просеку за три до 15 одсто. Сада негде око 43 одсто просечне зараде одлази само на храну. 

– У постојећем кућном буџету грађани ће штедети на другим стварима, не и на храни. Могу се очекивати одлагања плаћања рачуна и нова задуживања. Реална куповна моћ ове године ће сигурно бити мања него прошле – каже Саша Ђоговић, сарадник Центра за истраживање тржишта.

Економисти прогнозирају да се стабилизација цена може очекивати уколико динар не буде превише ослабио и евро не пређе 100 динара. Трговци су до ове границе већ пројектовали цене и укалкулисали инфлаторна очекивања за наредних неколико месеци. Тако да ће и поред новог поскупљења енергената, увозних сировина и амбалаже привредници морати да се задовоље садашњим профитом.  

Да ли због тога што на својој кожи већ осећају последице економске кризе произвођачи основних животних намирница – хлеба, млека, меса, кондитора уверавају да (за сада) ценовнике неће дирати. Али не и да ће цене ићи надоле како је то оптимистички, у више наврата, најављивао министар трговине Слободан Милосављевић.  

Раде Прибићевић, директор корпоративних послова „Дунав храна групе”, каже да млеко неће поскупети. „Имлек” је због пада цене горива и кукуруза средином децембра, прошле године, снизио цене млека и киселомлечних производа, али и поред скока цене горива неће их, за сада, враћати на претходни ниво.

Ни Унија пекара Србије не спрема нова непријатна изненађења за купце. Пекари су раније подигли цене пецива, али хлеб се и даље држи. Према речима Зорана Пралице, председника овог удружења, оваква могућност се не разматра, мада уколико у наредних неколико месеци дође до драстичног скока инпута, ни они не могу да гарантују да ће цене хлеба и пекарских производа остати исте.

– У завршним смо преговорима са београдском општином Звездара, која има највише социјално угрожених становника у главном граду. Планирамо да отворимо пунктове за продају хлеба најсиромашнијим слојевима становништва и то по цени нижој за око 30 одсто, каже Пралица. Ова акција би у будућности требало да се прошири на целу Србију, јер такву активност подржава и Министарство трговине. Председник Уније пекара каже да би суграђанима могло да се понуди и јефтиније млеко, али то још није докраја договорено.

У потрошачкој корпи је последњих месеци, ипак, највише поскупело месо. Догодило се и то да је први пут у последњих двадесет година цена коригована у јануару, када месо у Србији због традиционалног свињокоља и пада тражње по правилу појефтињује. Још један доказ абнормално скупе свињетине је да се за килограм ове врсте меса може купити два и по килограма пилетине, која држи цену од око 200 динара.   

– Поскупљење меса није уобичајено за ово доба године, али, ето, догодило се. Није то никакво изненађење ако се осврнемо на стање у сточарству и чињеницу да оно већ годинама пропада – објашњава Момир Јовановић, председник групације за месну индустрију при Привредној комори Србије. Једино је сигурно да неће бити несташица, каже, а како ће се даље кретати цене меса то је незахвално прогнозирати.

(/slika2)Килограм свињског бута је данас 499, а јунећег 602 динара, колико стаје у „Максију”. У јануару прошле године килограм свињске шницле је код овог трговца коштао 314, а у „Темпу” 290 динара. Јунетина је у то време стајала 429, односно 392 динара, колико је могла да се пазари у „Темпу”. Овакве цене су се држале отприлике до маја 2008. када је свињетина поскупела на 404, а јунетина на 462 динара по килограму.

Скок цене горива од 15 динара у последњих седам дана, по речима Момира Јовановића, неће битније утицати на цене меса, јер се овај енергент користи углавном за транспорт, док се у производњи углавном користе други енергенти.

– Цена меса је превисока у овом тренутку за наш стандард. Зато се надам да ће оне од краја фебруара ипак кренути надоле. Са оваквим ценовницима ће грађани одговорити мањом тражњом, каже Јовановић.

Кондиторска индустрија такође прати стратегију других произвођача. Нова поскупљења нису у плану јер буџет потрошача то не би могао да поднесе. Слаткиши из „Соко Штарка” су последњи пут поскупели средином прошле године за седам до осам процената.

– Увозна сировина и амбалажа поскупљују али смо свесни какве су могућности купаца. За сада не размишљамо о повећању цена, држимо их под контролом и по цену снижавања зарада. Питање је, ипак, у ком правцу ће ићи целокупна економска ситуација– рекао је Душко Брковић из „Соко Штарка”.

Јелица Антељ
Ивана Албуновић

-----------------------------------------------------------

Трговци набављају јефтинију храну

Трговци ће у овој години, сасвим сигурно, морати да мењају стратегију, јер са оваквим ценама грађани неће имати могућност да купују.

– Не само трговци, него и увозници. Они ове године не могу да рачунају на енормне зараде. Профити ће бити мршавији, али ако знамо да су претходних година добро зарађивали, не бојим се да ће сви преживети, каже економиста Александар Стевановић.

Цене, по његовом мишљењу, неће расти онолико колико је динар изгубио на вредности, јер ће тражња падати. Као потрошач Стевановић се већ сусрео са тиме да трговци нуде све више јефтинијих артикала, јер очигледно то купци траже, без обзира на то што је реч о роби нешто слабијег квалитета.

– Грађанима бих само саветовао да ово није година за задуживање и да стално имају на уму да ће им плате стизати у динарима, а евентуална задужења у еврима, што може врло непријатно да их изненади – истиче Стевановић.

Ни трговци, према речима наших саговорника, нису у најбољој позицији. Како каже Драган Филиповић, директор „Делта Макси групе”, у овој години ће трговци утицати на стабилизацију цена, али они нису једини у ланцу па би исто требало очекивати и од произвођача.

– Ове године акценат ћемо ставити на ланце трговине какав је „Темпо”. Имамо могућност да у сваком тренутку брзо реагујемо и прилагодимо се тржишту. Ако оно буде захтевало ниже цене, можемо да мењамо асортиман и понудимо јефтиније артикле – каже Филиповић. У овој години ће и по мишљењу Филиповића бити простора за отварање нових дисконтних ланаца. 

Ј.А.– И.А.

-----------------------------------------------------------

Ново поскупљење свињетине

Према сазнањима „Политике”, индустрија меса поново спрема нове ценовнике за свињско месо, а овога пута ће то бити корекција за око пет одсто.

Поједини мањи београдски трговински ланци пре два дана су обавештени да свињетина, у другом јануарском поскупљењу, иде нагоре за још 18 динара.

Прогнозе су да ће цена свињетине до средине овог месеца у многим трговинама достићи 550 динара. На релацији произвођачи–трговци воде се исцрпљујући преговори, а само велики трговински играчи који повлаче велике количине робе имају шансу да на седам до десет дана одложе ново поскупљење.