Cene hrane i profiti „pod ručnom”

Poluprazne prodavnice i potrošačke korpe i sve manji redovi ispred frižidera sa mesom najavljuju da će proizvođači i trgovci u februaru morati da „povuku ručnu” i zadrže trenutne cene. Slično je i na pijacama, u poslastičarnicama, restoranima, prodavnicama bele tehnike gde, takođe, beleže znatno slabiji promet.   

Još jedno januarsko poskupljenje mesa od 10 odsto koje je kilogram šnicle dovelo do neverovatnih 500 dinara konačno je dokrajčilo porodični budžet. Pre toga trgovcima su dostavljeni novi cenovnici za uvozne suhomesnate proizvode, kafu, pivo, sokove, supe, toalet papir, kućnu hemiju i opremu za čišćenje. Ova roba je poskupela u proseku za tri do 15 odsto. Sada negde oko 43 odsto prosečne zarade odlazi samo na hranu. 

– U postojećem kućnom budžetu građani će štedeti na drugim stvarima, ne i na hrani. Mogu se očekivati odlaganja plaćanja računa i nova zaduživanja. Realna kupovna moć ove godine će sigurno biti manja nego prošle – kaže Saša Đogović, saradnik Centra za istraživanje tržišta.

Ekonomisti prognoziraju da se stabilizacija cena može očekivati ukoliko dinar ne bude previše oslabio i evro ne pređe 100 dinara. Trgovci su do ove granice već projektovali cene i ukalkulisali inflatorna očekivanja za narednih nekoliko meseci. Tako da će i pored novog poskupljenja energenata, uvoznih sirovina i ambalaže privrednici morati da se zadovolje sadašnjim profitom.  

Da li zbog toga što na svojoj koži već osećaju posledice ekonomske krize proizvođači osnovnih životnih namirnica – hleba, mleka, mesa, konditora uveravaju da (za sada) cenovnike neće dirati. Ali ne i da će cene ići nadole kako je to optimistički, u više navrata, najavljivao ministar trgovine Slobodan Milosavljević.  

Rade Pribićević, direktor korporativnih poslova „Dunav hrana grupe”, kaže da mleko neće poskupeti. „Imlek” je zbog pada cene goriva i kukuruza sredinom decembra, prošle godine, snizio cene mleka i kiselomlečnih proizvoda, ali i pored skoka cene goriva neće ih, za sada, vraćati na prethodni nivo.

Ni Unija pekara Srbije ne sprema nova neprijatna iznenađenja za kupce. Pekari su ranije podigli cene peciva, ali hleb se i dalje drži. Prema rečima Zorana Pralice, predsednika ovog udruženja, ovakva mogućnost se ne razmatra, mada ukoliko u narednih nekoliko meseci dođe do drastičnog skoka inputa, ni oni ne mogu da garantuju da će cene hleba i pekarskih proizvoda ostati iste.

– U završnim smo pregovorima sa beogradskom opštinom Zvezdara, koja ima najviše socijalno ugroženih stanovnika u glavnom gradu. Planiramo da otvorimo punktove za prodaju hleba najsiromašnijim slojevima stanovništva i to po ceni nižoj za oko 30 odsto, kaže Pralica. Ova akcija bi u budućnosti trebalo da se proširi na celu Srbiju, jer takvu aktivnost podržava i Ministarstvo trgovine. Predsednik Unije pekara kaže da bi sugrađanima moglo da se ponudi i jeftinije mleko, ali to još nije dokraja dogovoreno.

U potrošačkoj korpi je poslednjih meseci, ipak, najviše poskupelo meso. Dogodilo se i to da je prvi put u poslednjih dvadeset godina cena korigovana u januaru, kada meso u Srbiji zbog tradicionalnog svinjokolja i pada tražnje po pravilu pojeftinjuje. Još jedan dokaz abnormalno skupe svinjetine je da se za kilogram ove vrste mesa može kupiti dva i po kilograma piletine, koja drži cenu od oko 200 dinara.   

– Poskupljenje mesa nije uobičajeno za ovo doba godine, ali, eto, dogodilo se. Nije to nikakvo iznenađenje ako se osvrnemo na stanje u stočarstvu i činjenicu da ono već godinama propada – objašnjava Momir Jovanović, predsednik grupacije za mesnu industriju pri Privrednoj komori Srbije. Jedino je sigurno da neće biti nestašica, kaže, a kako će se dalje kretati cene mesa to je nezahvalno prognozirati.

(/slika2)Kilogram svinjskog buta je danas 499, a junećeg 602 dinara, koliko staje u „Maksiju”. U januaru prošle godine kilogram svinjske šnicle je kod ovog trgovca koštao 314, a u „Tempu” 290 dinara. Junetina je u to vreme stajala 429, odnosno 392 dinara, koliko je mogla da se pazari u „Tempu”. Ovakve cene su se držale otprilike do maja 2008. kada je svinjetina poskupela na 404, a junetina na 462 dinara po kilogramu.

Skok cene goriva od 15 dinara u poslednjih sedam dana, po rečima Momira Jovanovića, neće bitnije uticati na cene mesa, jer se ovaj energent koristi uglavnom za transport, dok se u proizvodnji uglavnom koriste drugi energenti.

– Cena mesa je previsoka u ovom trenutku za naš standard. Zato se nadam da će one od kraja februara ipak krenuti nadole. Sa ovakvim cenovnicima će građani odgovoriti manjom tražnjom, kaže Jovanović.

Konditorska industrija takođe prati strategiju drugih proizvođača. Nova poskupljenja nisu u planu jer budžet potrošača to ne bi mogao da podnese. Slatkiši iz „Soko Štarka” su poslednji put poskupeli sredinom prošle godine za sedam do osam procenata.

– Uvozna sirovina i ambalaža poskupljuju ali smo svesni kakve su mogućnosti kupaca. Za sada ne razmišljamo o povećanju cena, držimo ih pod kontrolom i po cenu snižavanja zarada. Pitanje je, ipak, u kom pravcu će ići celokupna ekonomska situacija– rekao je Duško Brković iz „Soko Štarka”.

Jelica Antelj
Ivana Albunović

-----------------------------------------------------------

Trgovci nabavljaju jeftiniju hranu

Trgovci će u ovoj godini, sasvim sigurno, morati da menjaju strategiju, jer sa ovakvim cenama građani neće imati mogućnost da kupuju.

– Ne samo trgovci, nego i uvoznici. Oni ove godine ne mogu da računaju na enormne zarade. Profiti će biti mršaviji, ali ako znamo da su prethodnih godina dobro zarađivali, ne bojim se da će svi preživeti, kaže ekonomista Aleksandar Stevanović.

Cene, po njegovom mišljenju, neće rasti onoliko koliko je dinar izgubio na vrednosti, jer će tražnja padati. Kao potrošač Stevanović se već susreo sa time da trgovci nude sve više jeftinijih artikala, jer očigledno to kupci traže, bez obzira na to što je reč o robi nešto slabijeg kvaliteta.

– Građanima bih samo savetovao da ovo nije godina za zaduživanje i da stalno imaju na umu da će im plate stizati u dinarima, a eventualna zaduženja u evrima, što može vrlo neprijatno da ih iznenadi – ističe Stevanović.

Ni trgovci, prema rečima naših sagovornika, nisu u najboljoj poziciji. Kako kaže Dragan Filipović, direktor „Delta Maksi grupe”, u ovoj godini će trgovci uticati na stabilizaciju cena, ali oni nisu jedini u lancu pa bi isto trebalo očekivati i od proizvođača.

– Ove godine akcenat ćemo staviti na lance trgovine kakav je „Tempo”. Imamo mogućnost da u svakom trenutku brzo reagujemo i prilagodimo se tržištu. Ako ono bude zahtevalo niže cene, možemo da menjamo asortiman i ponudimo jeftinije artikle – kaže Filipović. U ovoj godini će i po mišljenju Filipovića biti prostora za otvaranje novih diskontnih lanaca. 

J.A.– I.A.

-----------------------------------------------------------

Novo poskupljenje svinjetine

Prema saznanjima „Politike”, industrija mesa ponovo sprema nove cenovnike za svinjsko meso, a ovoga puta će to biti korekcija za oko pet odsto.

Pojedini manji beogradski trgovinski lanci pre dva dana su obavešteni da svinjetina, u drugom januarskom poskupljenju, ide nagore za još 18 dinara.

Prognoze su da će cena svinjetine do sredine ovog meseca u mnogim trgovinama dostići 550 dinara. Na relaciji proizvođači–trgovci vode se iscrpljujući pregovori, a samo veliki trgovinski igrači koji povlače velike količine robe imaju šansu da na sedam do deset dana odlože novo poskupljenje.