Градимо за Србију

Експо није само изложба. То је позив да покажемо шта можемо, да докажемо да смо, као тим, спремни за будућност и велика дела. Једно од тих дела – можда и најважније – јесте наша борба за стабилне и чисте водне ресурсе. Све бране које градимо, све обале које штитимо, сви системи које унапређујемо, директно су део Експо приче. Јер Експо није само архитектура, урбанизам или технологија. Експо је одговорност. Експо је визија и игра у којој се бори за будућност.

Када градимо за Експо, ми градимо за Србију. Кад штитимо воду, ми штитимо живот. Када улажемо у развој, ми улажемо у генерације које долазе, каже у интервјуу за „Политику” Горан Пузовић, директор Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе”.

„У овој великој националној игри – игри знања, одговорности и стваралаштва – сви имамо своју улогу. Сви смо део тима који ствара темеље за сигурнију, чистију и модернију земљу”, додаје Пузовић.

Како напредују радови од „Београда на води” ка Сурчину?

На потезу од Блока 45 до планиране саобраћајнице „Нова 7”, ка Сурчину и комплексу Експо 2027, „Србијаводе” реализују модернизацију водних објеката за заштиту од поплава.

Пројекат обухвата изградњу сервисне саобраћајнице дужине шест километара, реконструкцију насипа са пешачко-бициклистичком стазом од око 5,7 километара (ширине четири метра), као и изградњу два пешачко-бициклистичка моста – „Петрац” и „Галовица” преко истоимених канала.

Због планиране урбанизације Сурчинског доњег поља, као и изградње значајних саобраћајних и инфраструктурних коридора, као и развоја простора у зони Експа, а у циљу интегралне заштите од унутрашњих вода, планирано је додатно повећање капацитета хидромелиорационог система.

С тим у вези, „Србијаводе” спроводе инвестицију за додатну црпну станицу „Петрац 2”, поред постојеће црпне станице „Петрац”, чији је циљ да унапреди степен заштите и смањи ризик од поплава унутрашњих вода и штета на предметном подручју. Планирани су и надвишење насипа са изградњом обалоутврде у зони мостова, пејзажно уређење, расвета са соларним напајањем и измештање постојећих инсталација. А све у циљу формирања интегралног простора који додатно повећава степен заштите од поплава и омогућава контролисано и уређено коришћење водног појаса за јасно дефинисане јавне намене.

Овај потез ће значајно изменити слику леве обале Саве – подиже се степен заштите од поплава на ниво повратног периода од 1.000 година, повезују делови Новог Београда са Експо комплексом и Националним стадионом и ствара се нова зона урбаног и туристичког развоја, са јасно дефинисаним јавним наменама и ограничењима простора.

Да ли ће се радити обнова насипа у Новом Београду и нова саобраћајница?

Да. Предвиђена је реконструкција насипа за заштиту од поплава, као и изградња сервисне саобраћајнице дуж целе трасе која има значајну улогу у одбрани од поплава с обзиром на то да уклања тешки саобраћај са насипа и омогућава сигурно допремање механизације, материјала и опреме и значајно скраћује време за интервенисање и реаговање у одбрани од поплава. Насип ће бити проширен и ојачан, а по његовој круни изграђена пешачко-бициклистичка стаза, док ће путнички саобраћај по насипу бити онемогућен.

Циљ је истовремено унапређење безбедности од поплава и развој одрживе мобилности – пешачког и бициклистичког саобраћаја и безбедности пешака и бициклиста који ће се одвијати контролисано по круни насипа.

Колика је укупна дужина траса, вредност инвестиција и рокови?

Само на потезу леве обале Саве од Блока 45 до „Нове 7” реч је о око шест километара сервисне саобраћајнице и 5,7 километара пешачко-бициклистичке стазе. У Сурчину се реконструише 1,34 километра насипа и уређује обалоутврда, док се у централној зони града санира 2,55 километара приобаља.

Вредности појединачних пројеката су: 2,27 милијарди динара за уређење леве обале Саве у центру, две милијарде динара за модернизацију потеза Блок 45 – Нова 7, 737 милиона динара за Сурчин, 550 милиона динара за другу фазу у Винчи, 1,4 милијарде динара за радове у Дунавском рукавцу и 750 милиона динара за санацију у зони Спортског центра „25. мај”.

Радови се фазно реализују у складу са динамиком припрема за Експо 2027.

Шта је поверено „Србијаводама” на потезу од Бранковог моста ка Ушћу?

„Србијаводама” је поверена санација обалоутврде, форланда и приобаља на левој обали Саве, од ушћа у Дунав узводно, у укупној дужини од 2.550 метара. Пројекат се реализује у две фазе (1.085 и 980 метара). До сада је, између осталог, уклоњен потонули сплав „Фристајлер”, а у току су санација обалоутврде, уређење сервисне стазе уз круну обалоутврде и реконструкција пешачких стаза са заменом подлоге и постављањем бехатон-плоча. Планирано је озелењавање, формирање зелених оаза, уређење платоа у зони будућег пристана, као и постављање урбаног мобилијара – клупа, жардинијера и пратеће опреме.

Циљ је да овај део приобаља постане уређена, безбедна и функционална пешачка зона, у складу са савременим урбанистичким стандардима и потребама грађана.

Какви су планови за зелену површину изнад Савског шеталишта?

На простору више коте, изнад шеталишта, планирана је свеобухватна санација постојећих садржаја: пешачко-бициклистичке стазе, замена расвете, постављање новог урбаног мобилијара и додатно озелењавање са садњом нових садница. Није планирано уклањање постојећих здравих садница.

Биће уређени сви постојећи садржаји на овом простору: дечје игралиште, теретана на отвореном, спортски терен, скејт-парк и трим-стаза, као и телекомуникационе инсталације са вајфај мрежом. Посебно је важно што се примењују принципи универзалног дизајна, како би простор био у потпуности приступачан особама са инвалидитетом, деци и старијима.

Како напредују радови у зони археолошког налазишта „Бело брдо” у Винчи?

У зони археолошког налазишта „Бело брдо” у Винчи пројекат се реализује у две фазе. Прва фаза – санација постојеће обалоутврде у дужини од 200 метара са партерним уређењем – завршена је у децембру 2024. године.

Друга фаза подразумева изградњу насипа са обалоутврдом у дужини од 430 метара, терасу на брањеној страни (120 метара), трибине на небрањеној страни, партерно уређење, урбани мобилијар и расвету. Овим се обезбеђује висок степен заштите од поплава и додатно валоризује културно-туристички потенцијал локалитета кроз смањење ризика и штета од поплава који утиче на овај археолошки локалитет и његове пратеће садржаје.

Шта је предвиђено од радова на Дунавском рукавцу између Великог ратног острва и Земунског кеја?

Планирани су санација обалоутврде и багеровање наноса у Дунавском рукавцу у дужини од 3.350 метара, у зони Великог ратног острва. Предвиђено је ископавање око 700.000 кубних метара материјала, углавном са воде, као и санација и ојачање дна уз десну обалу ради формирања стабилне ножице обале.

Важно је нагласити да се радовима не задире у заштићена природна добра, већ се интервенције спроводе у складу са свим еколошким стандардима, уз циљ побољшања проточности и безбедности пловног пута.

Зашто је изградња новог колектора са Аеродрома „Никола Тесла” стратешки важна и које су његове техничке специфичности?

Изградња новог линијског инфраструктурног објекта – колектора за одвођење пречишћених атмосферских вода са Аеродрома „Никола Тесла” – представља један од кључних инфраструктурних пројеката у оквиру припрема за Експо 2027.

Због проширења капацитета аеродрома и ограничене пријемне моћи постојећег система, било је неопходно изградити додатни колектор који ће атмосферске воде са целокупног комплекса, укључујући и будуће проширење, евакуисати до канала Галовица као крајњег реципијента. С обзиром на то да се предметне активности налазе у зони утицаја постојећег хидромелиорационог система овим пројектом је планирано решење за интегралну заштиту и управљање додатним приливом вода са аеродромског комплекса у хидромелиорациони систем на начин да не дође до повећања ризика од поплава на сливу Галовице.

Колектор је дужине око 1.680 метара, пречника 3,2 метра, а радови се изводе применом напредне технологије тунелирања уз помоћ ТБМ машине, такозване кртице. Ова технологија омогућава да се радови одвијају подземно, без ремећења површине терена, без потребе за експропријацијом земљишта и уз минималан утицај на животну средину.

Поступак се одвија у три фазе – припрема и монтажа опреме, бушење и демонтажа. Након постављања машине у стартну јаму, врши се прецизна геодетска контрола осе, а затим почиње бушење уз истовремено изношење материјала и уградњу цеви. Систем мерних инструмената унутар машине омогућава сталну контролу правца и пада цевовода, уз додатну ГПС контролу, што обезбеђује висок степен тачности и безбедности.

Који су још значајни пројекти за које је задужено ЈВП „Србијаводе”?

Поред Експо пројеката, снажно улажемо у капиталне водопривредне системе који ће обезбедити водну стабилност Србије у деценијама које долазе. Поносни смо на изградњу бране и акумулације „Ариље – профил Сврачково”, прве „зелене бране” у нашој земљи. Када буде завршена, обезбедиће чисту пијаћу воду за више од 500.000 људи у Чачку, Горњем Милановцу, Лучанима, Ариљу и Пожеги, а одскоро и у Крагујевцу и Книћу. Подједнако је значајан и пројекат оживљавања бране „Селова” која ће снабдевати преко 500.000 наших људи чистом пијаћом водом на југу Србије. „Селова” није само инфраструктурни пројекат – она је гаранција да ће читав регион имати сигуран приступ води у критичним периодима. Она јача отпорност државе на хидролошке екстреме, подиже квалитет живота и ствара основу за нови привредни и пољопривредни развој.

Ове бране не служе само данашњици, већ обезбеђују водну стабилност за деценије које долазе. Сваки од ових објеката представља дугорочно решење за снабдевање, заштиту од поплава и стабилност у периоду суша – изазова који ће у будућности бити све чешћи.