Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Воденица поново ради

Стара воденица у Великој Реци, у којој се жито млело генерацијама, обнавља се како би поново могла да служи својој првобитној намени
Воденица поново ради
(Фото Општина Мали Зворник)

Мали Зворник – У Великој Реци, уз један од бројних потока који се уливају у Дрину, обнавља се стара воденица за млевење жита, грађена пре више од једног века. Иако скромних димензија, овај објекат носи значај који далеко превазилази његову намену – он сведочи о начину живота који је вековима обликовао српско село.

Воденица је у власништву мештанина Владaна Смиљанића, који је покренуо њену обнову са намером да она не остане само успомена на прошлост, већ да поново буде стављена у функцију. Први корак у том процесу је замена дотрајалог крова, како би се објекат заштитио и сачувао за наредне генерације.

На простору Србије, воденице су од средњег века биле један од кључних делова сеоске привреде. Подизане су уз потоке и мање реке, а њихов број је у 19. веку мерио хиљадама. Скоро да није било села без воденице, јер се управо ту жито млело и припремало за хлеб који је хранио целу кућу.

Поред практичне улоге, воденице су биле и места окупљања. Уз чекање на ред за млевење, размењивале су се вести, договарали послови и одржавао ритам заједнице. Млевење на каменим жрвњевима чувало је структуру зрна и давало брашно које су старије генерације сматрале квалитетнијим од индустријског.

Иако су нове технологије временом потиснуле овај начин прераде жита, интересовање за традиционално млевење последњих година поново расте. Разлог је не само у квалитету брашна већ и у жељи да се сачува део наслеђа који је дубоко везан за простор и људе.

На подручју општине Мали Зворник и данас постоји више воденица које су одолеле времену. Неке су и даље у употреби, док друге, попут ове у Великој Реци, чекају обнову. Председник општине Зоран Јевтић указао је да обновљене воденице, поред своје изворне намене, имају и потенцијал као део локалне туристичке понуде, нарочито у контексту очувања руралног наслеђа и традиционалних заната, а уз релативно мала улагања оне би могле поново да постану део локалне свакодневице.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.