Ниш добар домаћин

Ниш – Финалним мечом Купа Радивоје Кораћ између Црвене звезде и Меге, у којој су црвено бели победили и тако по 15. пут, а шести пут узастопно освојили Трофеј „Жућкова левица”, у Спортској дворани Чаир у Нишу спуштена је завеса на још једну успешно организовану спортску манифестацију. Од 18, када је турнир почео одигравањем четврфиналних мечева, преко два сусрета полуфинала одиграна у петак, до суботе 21. фебруара и финала у чаирској дворани виђена је врхунска српска кошарка.

Најкраће речено, Ниш, руководство града и његови спортски радници још једном су – а завршницу Купа „Радивоје Кораћ” организовали су по 21. пут, заједно са љубитељима кошарке из града на Нишави и околине, јер је спортски доживљај био не само за Нишлије већ и многобројне посетиоце из Прокупља, Зајечара и Књажевца, Врања, Крушевца, Алексинца и других градова и места на југу и југоистоку Србије, показали и доказали да су изузетни домаћини.

Много је појединости и детаља којим је обележена ова манифестација на задовољство заљубљеника у спорт и игру под кошевима, о чему говоре речи нишког градоначелника Драгослава Павловића:

– Учинили смо све да овај вредан спортски догађај протекне у доброј атмосфери, да се свако, без обзира да ли је у нашу легендарну дворану дошао из Ниша, или места у околини, осећа пријатно и угодно. И, успели смо. Безбедност и услови за учеснике турнира, за све екипе, кошаркаше и њихова руководства, за представнике савеза, била је на врло високом нивоу, за посетиоце такође. То нам је био циљ јер смо се добро и темељно припремили. Као и ранијих година, као и ове, тако ћемо и наредних сигурно покушати да Куп „Радивоје Кораћ” поново буде у нашем граду, који је, дефинитивно велики центар спорта у Србији и прави домаћин спортистима и љубитељима свих спортова – рекао је градоначелник домаћина турнира Ниша.

Било је у Чаиру и дирљивих тренутака. Један ће остати запамћен за сва времена. Млади Нишлија Лазар Живковић, који болује од спиналне мишићне атрофије, и који спортске догађаје прати поред терена у инвалидским колицима, и овог фебруара био је међу посетиоцима, јер редовно бодри Звезду. На утакмице „црвено-белих” са оцем путује и ван родног Ниша. Лазар је за своју оданост клубу са Малог Калемегдана добио и велику успомену, пошто је председник Звезде Жељко Дрчелић одлучио да му поклони медаљу коју је добио после освојеног купа.

Радост није крио ни отац Лазаров – Зоран Живковић, који се бираним речима захвалио првом човеку „црвено-белих”.

– Лазар је после овогодишњег финала најсрећнија особа на свету. Наша Звезда је освојила трофеј купа, а он је од председника добио медаљу. Предивна слика, јер Звезда је и наша породица – рекао је отац малишана.

Издвојили смо скромност и велике људске пре свега, али и спортске, праве витешке вредности капитена Црвене звезде Огњена Добрића, који је заблистао „тројкама” и уопште учинком на финалној утакмици. Овај трофеј му је највреднији, иако је више пута до сада са својим екипом освајао „Жућкову левицу”:

– Доживео сам, каква је то само срећа, да као капитен предводим наш тим и освојим највредније спортско признање за све кошаркаше у нашој земљи које носи име кошаркашког великана и незаборавног Радивоја Кораћа – рекао је Звездин капитен.

А, најбољи играч целог турнира Џордан Нвори, само после неколико месеци проведених у Црвеној звезди, освојио је значајан трофеј. Без обзира што је бриљирао у финалу – утакмицу је завршио са 29 поена и 6 скокова, имао индекс корисности 32 што му је донело индивидуална признања МВП финала, као најбољег стрелца завршне утакмице, најбољег кошаркаша на целом турниру, али и посебно признање медија за своје наступе, није желео себе да издваја од целе екипе:

– Осећај је сјајан. Ово је успех целе наше екипе и стручног штаба, заједнички. Већ сам освојио један трофеј са Ефесом у Турској, али ово је први пут да имам овакву улогу у финалу. Знам колико ово значи нашим навијачима и то је оно што овај наш успех чини посебним – рекао је Нвори.

Потом је упоредио овај трофеј са Звездом, са освојеном НБА титулом на почетку каријере у САД:

– НБА титула у првој години је била за мене луда ствар. Данас сам видео оног малог из Меге како се смеје после тројке, и ја сам био такав. Али ово је другачије јер имам већу улогу. Постоји још много трофеја које можемо да узмемо, тек кад освојимо Евролигу и првенство, моћи ћу да кажем да смо задовољни. И ми, играчи, али и наши навијачи.

Оно чиме је разгалио навијаче у Чаиру нису били само његова игра и поени.  Џордан је урадио гест о којем се и даље прича – своју златну медаљу поклонио је једном дечаку у звездином дресу и са „црвено-белим” шалом око врата на трибинама нишке дворане.

За крај оно чему се сви љубитељи кошарке у Нишу надају – видимо се фебруара 2027. године у Чаиру.