Пад броја компанија, расте број предузетника

У Регистру привредних субјеката, последњег дана прошле године, било је регистровано 136.585 привредних друштава и 371.771 предузетник. Годину дана раније била су 137.973 привредна друштва и 353.177 предузетника, што указује на благи пад броја компанија, али и раст броја предузетника.

Из АПР-а откривају за „Политику” најновије податке о основаним и обрисаним привредним субјектима у години иза нас.

– Током 2025. основани су 8.037 привредних друштава и 46.751 предузетник, док су из регистра обрисани 9.421 привредно друштво и 28.172 предузетника. Међу обрисаним привредним друштвима најзаступљеније су биле делатности ресторана и покретних угоститељских објеката, консултантске услуге, рачунарско програмирање, фризерски и козметички салони, као и друмски превоз терета, такси превоз, производња хлеба... – кажу у АПР-у и додају да су код обрисаних предузетника међу најчешћим делатностима били неспецијализована трговина на велико, консалтинг, изградња стамбених зграда, трговина аутомобилима, делатност рекламних агенција...

Када је реч о микро, малим, средњим и великим фирмама, на основу података из коначних финансијских извештаја за 2024. годину, а са стањем на дан 31. децембра 2025, анализе показују да је у Србији тада пословало 751 великих, 2.614 средњих, 15.821 малих и 91.473 микропривредних друштава, што показује да домаћу привреду и даље чини доминантно сектор микро и малих предузећа – уједно и најосетљивији на тржишне шокове. Оних чија величина није утврђена било је 25.926.

Међу новооснованим привредним друштвима највише је њих је одлучило да се бави делатностима као што су неспецијализована трговина на велико, изградња стамбених и нестамбених зграда, консултантске активности, рачунарско програмирање, делатности ресторана и покретних угоститељских објекта, а предузетници су се одважили да најчешће заплове у консултантске воде, делатности ресторана и фризерских и козметичких салона, да се баве друмским превозом терета, специјализованим дизајнерским делатностима или постављањем подних и зидних облога.

Стручњаци закључују да је извесно да и европска и домаћа привреда улазе у фазу повећане неизвесности, у којој ће опстанак на тржишту све више зависити од способности прилагођавања и финансијске одрживости компанија.

To потврђује и недавно објављена информација да број банкрота у Европској унији наставља да расте, показују најновији подаци Евростата. У четвртом кварталу 2025. број новооснованих предузећа порастао је за скромних 0,5 одсто у односу на претходно тромесечје, али је истовремено број банкрота повећан за 2,5 процента. Раст стечајева на кварталном нивоу забележен је у шест од осам привредних сектора, што указује на шире успоравање пословних активности широм уније. Највећи раст банкрота регистрован је у сектору смештаја и угоститељства – чак 8,6 одсто. Следе сектор информација и комуникација са растом од 7,9 одсто, као и транспорт, где је број банкрота повећан за 5,6 одсто. Ови подаци сугеришу да су услужне делатности и даље најосетљивије на економске притиске. Сличан тренд бележи се и у Србији. Према подацима Агенција за лиценцирање стечајних управника, у трећем кварталу 2025. године отворено је 80 стечајних поступака, док је у четвртом тај број порастао на 110.

Ипак, из агенције напомињу да директно поређење са подацима Евростата није једноставно, јер је потребно имати упоредиве методологије и дефиниције, због чега поређење процента раста није увек једнозначно.

Подаци ажурирани до 4. фебруара 2026. године показују да је у Србији, дотад, укупно закључено 7.728 стечајних поступака, као и да је у 2026. до тог датума отворено 18 нових, док је до тада било 1.450 активних поступака. Док се у јавности често користи термин „банкрот”, у Србији је званичан и правно прецизан појам „стечајни поступак”, који се води пред надлежним привредним судом у складу са Законом о стечају.

– Након отварања поступка, стечајни поступак се спроводи кроз банкротство или реорганизацију. Банкротство подразумева намирење поверилаца из целокупне имовине дужника, а реорганизација намирење поверилаца према усвојеном плану реорганизације, и то редефинисањем дужничко-поверилачких односа, статусним променама дужника или на други начин који је предвиђен планом реорганизације – наводе у Агенцији за лиценцирање стечајних управника.

Ширу слику привредних кретања дају и подаци Агенције за привредне регистре (АПР).