Шта ће све тајне службе крити од посланика

Члановима Одбора за безбедност Народне скупштине Србије, који надзире рад безбедносних служби, неће бити доступни подаци о идентитету садашњих и бивших сарадника служби, о припадницима службе са прикривеним идентитетом, трећим лицима којима би откривање тих података могло да штети, методама прибављања обавештајних података, акцијама које су у току, о начину примене посебних поступака и мера, о информацијама које су прибављене разменом са страним службама и о тајним подацима и информацијама других државних органа које поседује служба.

Овакво решење предвиђено је предлогом Закона о службама безбедности, последњим из сета прописа, чије усвајање је неопходно за расписивање председничких избора, који је јуче прослеђен и посланицима.

У образложењу закона је наведено и да службе безбедности "не врше безбедносну проверу чланова скупштинског одбора, али су чланови одбора, као и лица која учествују у његовом раду, дужни да чувају поверљиве информације до којих дођу у раду одбора, о чему потписују посебну изјаву".

Скупштински Одбор за безбедност треба да надзире уставност и законитост рада служби, поштовање политичке, идеолошке и интересне неутралности у раду служби и, између осталог, трошење буџетских средстава, разматра предлоге и петиције грађана у вези са радом служби и утврђује чињенице о уоченим незаконитостима и о томе доноси закључке о којима обавештава Скупштину.

Директор службе безбедности, најмање једном у току редовног заседања парламента подноси извештај одбору о раду, а по потреби или на захтев одбора, подноси и ванредан извештај. Седнице одбора могу бити затворене за јавност и тада председник овог тела обавештава јавност о његовом раду.

Иначе, предлогом закона предвиђено је да безбедносно-обавештајни систем Србије чине Безбедносно-информативна агенција, као посебна организација и Војно-безбедносна агенција и Војно-обавештајна агенција, као органи управе у саставу Министарства одбране.

Из предлога закона, међутим, није најјасније да ли се службе које су постојале у саставу Министарства иностраних послова (Служба за истраживање и документацију и Служба безбедности) укидају или утапају у једну од три поменуте агенције.

Према предложеним решењима, за усмеравање рада служби безбедности надлежан је Савет за националну безбедност, за оперативно усклађивање служби задужен је Биро за координацију, а за надзор њиховог рада Народна скупштина преко свог ресорног одбора.

Савет за националну безбедност чине председници Републике и владе, министри одбране, полиције и правде, начелник Генералштаба Војске Србије и директори служби безбедности. Предложеним решењима се детаљно утврђује надлежност Савета, па он, између осталог, разматра питања из области одбране, унутрашњих послова и рада служби безбедности, предлаже мере за унапређење националне безбедности, доноси закључке којима усмерава рад и сарадњу служби безбедности са службама безбедности страних држава и међународних организација и даје мишљење влади о предлогу за постављење и разрешење директора служби. Влада ће, како се предлаже, уредбом образовати Канцеларију Савета безбедности, која ће обављати стручне и административне послове за Савет. Према предложеним решењима, Биро за координацију оперативно ће усклађивати рад служби и извршавати закључке Савета, а, између осталог, утврђиваће начин оперативног усклађивања и оснивати мешовите радне групе за оперативне задатке. Биро чине директори служби безбедности и секретар Савета, а у његовом раду, по позиву, могу да учествују представници Министарства спољних послова, директор полиције и начелници управа полиције, републички јавни тужилац, директор Управе царина и руководиоци других државних органа, организација и институција. Припадници служби безбедности не смеју бити чланови странака.