Човек који је био далеко испред свог времена

Никола Тесла је планетарно биће српског рода, за које важи Његошева мисао: „Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити.” Овим речима је професор Ђуро Коруга завршио своје излагање на јучерашњој свечаној академији у Дому народне скупштине, одржаној поводом 170. годишњице рођења великог научника. Осим што је тиме одговорио на питање ко је Тесла, проф. Коруга, светски признати експерт за нанотехнологију, говорио је о Теслиним необичним методама рада и доласка до научних спознаја, оцењујући да је он био „чудо”, а да је његов ум био јединствен, функционишући по законима природе без посредника, док „обични” људи уче преко посредника, то јест умова великих људи.

„Теслин ум и вода, која је својим аномалијама омогућила стварање биолошког живота, јесу изнимке природе, без којих ми и модерно човечанство не бисмо постојали”, истакао је Коруга.

Скуп је отворио Драган Станојевић, председник скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону, у чијој организацији је уприличена академија у част Николе Тесле. На јучерашњој академији амбасадор др Љиљана Никшић, национални координатор дипломатске кампање „Тесла – енергија мира” из 2023. године, напоменула је да свечаном скупу присуствују и ученици Математичке гимназије из Београда и Гимназије Смедерево, које ове године обележавају 60, односно 155 година постојања.

„Бити најбољи у нечему је тешко бреме. Зашто? Зато што имате одговорности према себи и према свом народу. Они прваци знања који побеђују на олимпијадама знања широм света заслужују нашу још већу пажњу”, поручила је амбасадорка Никшић, додајући да у нашем друштву „шампиони знања треба да имају макар исти третман као шампиони спорта на које смо такође поносни”.

Професор др Радослав Раковић, потпредседник Инжењерске академије Србије, цитирао је Теслу, који је рекао да је „много лакше нешто пронаћи него уверити некога да тај проналазак вреди”, наводећи да су међу његових 700 патената које је оставио човечанству таква открића попут полифазног система наизменичне струје, обртног магнетног поља, индукционог мотора, генератора и трансформатора.

Најавио је да ће 22. априла Инжењерска академија Србије, у сарадњи са Удружењем инжењера и техничара Србије, Министарством науке и Министарством спољних послова, организовати једнодневни скуп под називом „Визија развоја електротехничких наука у Републици Србији у првој половини 21. века”. Тај датум је изабран, како је професор објаснио, јер је на тај дан 1882. године Никола Тесла у шетњи парком у Будимпешти добио идеју о обртном магнетном пољу. Овај изум довео је до конструкције индукцијског мотора и потпуно новог система преноса електричне енергије. А на тај дан се (57. пут ове године) обележава и Дан планете, о којој је Тесла веома бринуо.

„За све који се баве научним радом, инжењерском праксом, а посебно за нас који се бавимо електротехником, Никола Тесла је био, јесте и биће стална инспирација, као неко чије се идеје проучавају и данас, јер је био човек далеко испред свог времена”, навео је Раковић.

Ове године и Електротехнички институт „Никола Тесла” обележава јубилеј – 90 година од оснивања. „Посебно смо поносни на чињеницу да је Никола Тесла лично дао сагласност и благослов за оснивање института”, навела је јуче представница института Марија Грбић.

Мирка Лукић Шаркановић, члан Одбора за дијаспору, указала је да ова академија потврђује „наше опредељење да негујемо културу сећања на нашег великог научника Николу Теслу и његова постигнућа, његово наслеђе, које морамо неговати као најсветије”.

Указала је на то да држава мора стално да се труди да адекватно промовише још увек недовољно истражену Теслину заоставштину, како не би дозволила ревизију прошлости, која је данас постала готово мода. Додала је да младе гимназијалце који су показали успехе на бројним светским такмичењима у знању види као Теслине наследнике и ствараоце новог доба, уз уверење да као друштво и држава нећемо допустити да оду преко океана.

„Ако је знање моћ, а јесте, онда ћемо пронаћи простор за њихов лет ка научним висинама. Срећна сам што их данас овде окупљамо и мирно стојимо испред стотина њихових медаља које су линија одбране наше будућности”, поручила је она.

На академији су говорили и директорка Математичке гимназије из Београда Мирјана Катић, која је указала и да је на изложби која је јуче отворена у централном холу Дома Народне скупштине, изложена прва медаља коју је ђак ове гимназије освојио 1968. године. Скупу су се обратили ученици Новак Келе, представник Дипломатског клуба „Гроф Сава и Вивалди” Гимназије Смедерево, и Андреј Дробњаковић, ђак генерације Математичке гимназије.

Након свечане академије отворена је изложба „Никола Тесла – легат и мерна јединица за будућност”, уз презентацију гастродипломатских специјалитета из књиге Милијана Стојанића „Тесла банкет” и уз тестирање Тесла брендова, који су сачиниле породичне мануфактуре из Србије у сарадњи са дијаспором.

Изложба „Т-170” обухвата и постере Раше Перина, генерисане вештачком интелигенцијом „Животопис Николе Тесле”, који су премијерно приказани у Њујорку, затим портрете у уљу „Тесла Вортекс” академског сликара Јелене Бибић, као и више стотина трофеја и медаља шампиона знања из Математичке гимназије… Тесла брендови, настали у сарадњи са Министарством спољних послова, јесу и наочаре, које је направио проф. др Ђуро Коруга применом нанотехнологије, „Ексцеленција од шљивовице”, „Тесла вода, „Тесла стил” модних креатора Роксанде Илинчић, Саше Милојковића и Сузане Перић…