Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Наше две научнице номиноване за медицински Оскар

Наша земља ове године има финалисткињу у области фармакологије, проф. др Милицу Бајчетић, професорку Медицинског факултета у Београду, а из области реуматологије др сц. мед. Јелену Чолић из Института за реуматологију
Наше две научнице номиноване за медицински Оскар
Фото Приватна архива

Србија и ове године има своје представнике у финалу 12. „International Medis Awards for Medical Research”, престижне регионалне награде коју често називају и медицинским Оскаром. Међу 18 најбољих истраживача из 11 земаља средње и источне Европе нашле су се и две научнице из Србије.

Србија ове године има финалисткињу у области фармакологије, проф. др Милицу Бајчетић, професорку Медицинског факултета у Београду, а из области реуматологије др сц. мед. Јелену Чолић из Института за реуматологију.

Истраживање проф. др Милице Бајчетић бави се дугогодишњим проблемом у лечењу срчане слабости код мале деце, недостатком готових, узрасту прилагођених оралних лекова за децу млађу од шест година. Деца са урођеним срчаним манама или дилатационом кардиомиопатијом често морају да примају терапију лековима попут еналаприла, али ти лекови за најмлађе не постоје у одговарајућем облику. Због тога се терапија често припрема прилагођавањем лекова намењених одраслима, на пример дробљењем таблета, што може довести до непрецизног дозирања, отежаног придржавања терапије и потенцијалних безбедносних ризика.

– Ова студија представља прву иновативну формулацију еналаприла, оралну дисперзибилну минитаблету (ОДМТ) коју и деца узраста до шест година са срчаном слабости узрокованом урођеним срчаним манама и дилатационом кардиомиопатијом могу да користе. Мини-таблета величине два милиметра у контакту са пљувачком брзо се распада и раствара у року од 10 секунди, што омогућава безбедну и ефикасну примену чак и код новорођене деце и одојчади која не могу да прогутају конвенционалне таблете – истакла је др Бајчетић.

Из области реуматологије номинована је др сц. мед. Јелена Чолић из Института за реуматологију, која је истраживала да ли могу мале честице у крви да предвиде погоршање болести плућа код системске склерозе.

– Системска склероза је аутоимуна болест са највишом стопом морталитета међу реуматолошким обољењима, а управо је захваћеност плућа главни узрок лоше прогнозе. У нашем истраживању бавили смо се малим честицама у крви, како волим да кажем, магичним честицама, такозваним екстрацелуларним везикулама, и показали да оне могу имати потенцијал да предвиде не само који пацијенти имају ризик за захватање плућа већ и који од њих могу развити агресивно, прогресивно погоршање системске склерозе. То је од изузетне важности, јер и поред напретка у дијагностици и терапији велики број пацијената и даље не препознамо довољно рано. Циљ истраживања је да се кроз једноставну анализу крви пацијенти са највећим ризиком идентификују раније и да се терапија започне у правом тренутку. За пацијенте то би значило бољу прогнозу, квалитетнији живот и потенцијално продужење животног века, док лекарима пружа додатни једноставан алат у доношењу клиничких одлука на време – објаснила је др Чолић.

У конкуренцији 246 научних радова из Чешке, Словачке, Аустрије, Словеније, Мађарске, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Србије, Бугарске и Северне Македоније, међународни стручни жири одабрао је по двоје финалиста у девет медицинских области: гинекологији, дерматологији, пулмологији, неурологији, фармакологији, педијатрији, офталмологији, анестезиологији и реуматологији.

Добитници ће бити проглашени 12. марта на свечаној церемонији у Љубљани, којој ће присуствовати и председница Словеније.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.