Космет је мала Хирошима

Косовска Митровица – Осиромашени уранијум, којим су НАТО снаге бомбардовале Косово и Метохију током 78 дана 1999. године, главни су узрочник алармантног пораста броја оболелих од малигних болести а мерења радиоактивности која се од 2000. године до сада раде на 112 локација које су биле изложене дејствима „нуклеарног отпада” показала су да је ниво гама и бета радијације два пута виши од дозвољеног.

Највише уранијума бачено је у Метохији – у Пећи, Ђаковици, Призрену затим Урошевцу, Подујеву, а иако се доскора тврдило, према НАТО карти, да на северу Космета нема ниједног места које је погођено пројектилима са осиромашеним уранијумом, установило се да су и ту гађани циљеви у делу око Бајгоре и на Мокрој гори.

Према истраживању тима Косовскомитровичког здравственог центра започетог 2000. године, на чијем је челу био др Небојша Србљак, интерниста-кардиолог а иначе и председник невладине организације „Милосрдни анђео”, на територији Косовскомитровичког округа дошло је „до страховитог пораста малигних обољења и то чак за 200 одсто у односу на период од пре рата”.

– Последњи подаци из 2007. године показују да у Косовскомитровичком региону имамо епидемију карцинома. На основу истраживања урађеног у периоду од 1998. до 2002. показало се да се пораст оболелих повећао чак три пута. До рата смо на 300.000 становника имали десет оболелих од ове тешке болести док сада на 60.000 долази 20. Ступили смо у контакти и са Светском здравственом организацијом јер су они тражили резултате. Све смо им предочили али изостала је било каква помоћ не само од њих већ и од наше државе – каже за „Политику” др Србљак наводећи да власти у Београду не схватају озбиљно овај и те како велики проблем који за собом повлачи и много других социјалних проблема. Наш саговорник каже да су последицама осиромашеног уранијума више погођени мушкарци и то они који су директно били изложени његовом дејству, а посебно они који су били за време рата у јединицама Војске Југославије у граничном појасу са Албанијом.

– Од рата до сада је умрло 12 припадника оружаних снага Војске Југославије с подручје Косовске Митровице и сви из јединице која је била у караули Кошаре. Немамо јединствену базу података на територији целог Космета али чињеница је да се од рата свуда у покрајини драстично повећао број оболелих од карцинома, с тим што је све више оболеле и деце. Међутим, у свему овоме највише боли неодговорност државе према људима који су стали у њену одбрану – говори др Србљак, износећи и податак да је само прошле године у првих шест месеци дијагностиковано више од 2.000 оболелих. Огорчење не крије када каже и да немају никаквих контаката с ВМА у Београду која је једина референтна установа која би се бавила последицама осиромашеног уранијума, али и вели да мало наде у причу око уранијума уноси чињеница да се западне земље већ помно занимају за ову проблематику. Он у јуну одлази у Швајцарску где ће држати предавање о овом питању, али понавља да држава Србија мора да се позабави овим проблемом, да направи национални програм како би се могло превентивно деловати.

(/slika2)Да ни север Косова није био изузет од пројектила испаљених из авиона А-10 НАТО-а, а претпоставља се да је изручено девет тона овакве муниције (ако је реч само о калибру 30 милиметара), потврђује и др Властимир Цветковић, радиолог, наглашавајући да свакодневно има бар по једног пацијента с малигним обољењем. Како наводи, помера се граница с бенигних ка злоћудним туморима и то посебно ка млађој популацији.

– Раније смо имали један тумор на три месеца а сада сваки дан. Недавно сам имао дете од 12 година коме је одстрањен тумор на штитастој жлезди. Нема дана да не откријем ову опаку болест. Ми смо мала Хирошима – говори др Цветковић, радиолог-дијагностичар, начелник Радиолошке службе у Дому здравља Звечан, који се свакодневно сусреће с пацијентима од ове тешке болести с целе територије Космета. Наводи да су од последица зрачења осиромашеним уранијумом најосетљивији штитаста жлезда и код жена и код мушкараца, али и унутрашњи репродуктивни органи, што, како каже, на жалост, има прилике свакодневно да установи.

Б. Радомировић

------------------------------------------------------------

Тамна зона политике и новца

Бивши експерт Светске здравствене организације подробно је описао цензурисање извештајаиз 2001. о последицама употребе осиромашеног уранијума на овом подручју

Расплитање клупка званог балкански синдром, сваког заинтересованог суочава с готово невероватним клупком у коме се, као у најбољим детективским и шпијунским романима, преплићу нити политике и идеологије, новца и медицинске мафије, корпорацијске беспризорности и гажења елементарних моралних начела, која се цинично уздижу на врх те опскурне пирамиде, у чијим темељима стоји трговина животима и смрћу десетина и стотина хиљада људи широм света.

Крајем 2006. Би-Би-Си је дао да се наслути понешто од тога, позивајући се на сведочење бившег саветника за радијацију Светске здравствене организације (СЗО), британског физичара Кејта Баверштока.

Овај стручњак је рекао да су недвосмислено утврђени подаци о канцерогености ОУмуниције цензурисани из обимног извештаја Светске здравствене организације 2001. године.

Уранијумске честице су опасне због радиокативности и своје хемијске токсичности, а када их човек удахне оне се шире кроз крвоток, угрожавају кичмену мождину, лимфни систем и бубреге. Још важније, оштећују генетски материјал и отварају пут раку.

Светска здравствена организација је одбацила ове закључке под изговором да за њих нема довољно доказа, а заправо је извршен политички притисак, превасходно САД, изјавио је Бавершток за Би-Би-Си.

Три године раније (2003) за Глас Америке је о потенцијалним опасностима од ОУ сведочио ветеран америчке морнарице Ден Фехи, који тврди да су проучавања, која је финансирао амерички Секретаријат за одбрану, показала да изложеност ОУ повећава ризик од оболевања.

,,Утврђено је да осиромашени уранијум изазива рак, да изазива оштећење ДНК и смрт ћелија, те да може да изазове и неуролошке и репродуктивне поремећаје”, рекао је Фехи.

Од онда до данас много тога се променило. Гласови против употребе ОУмуниције све су гласнији, научницима су се придружили многи борци за људска права, невладине организације, удружења ветерана и небројени појединци.

Колеге из франкуфуртских ,,Вести” су лансирале пре годину дана неку врсту пројектила, објављујући обимни интервју с др Кејтом Баверштоком, који је сада професором на Универзитету у финском граду Куопио.

Он је подробно описао блато цензуре с којим је морао да се суочи 2001. и ноншаланцију моћника СЗО који су у трговини с моћним капиталом САД пристали да се о погубном дејству ОУ ништа јавно не саопштава, а да за узврат СЗО покрене моћну антиникотинску кампању.

Посебно је занимљиво то што се др Бавершток у својим истраживањима ослонио на резултате истраживања др Александре Милер из Радиолошке лабораторије министарства одбране САД, која је недвосмислено показала генотоксичност ОУ. Светска здравствена организација је др Баверштоку 2001. забранила да своје закључке објави, а он сумња да је забрана стигла са самог врха СЗО, од стране тадашње генералне директорке др Харлем Брунтланд, бивше председнице владе Норвешке.

Пошто је цензурисани и лажни извештај СЗО о нешкодљивости ОУ објављен 2001. избегнут је притисак јавности, отворен је пут за бомбардовање Авганистана 2002. и Ирака 2003. године.

,,Невероватно је колика мистерија обавија питање ОУ. Можете на Интернету да нађете обиље податка. Видео сам податке. Међутим, потребни су званични подаци. Нисам видео никакве званичне податке за Србију, а у СЗО сам радио до маја 2003. Да је до тада Србија пренела податке ја бих их вероватно видео”, изјавио је др Бавершток.

,,Осиромашени уранијум је само пример како су политичари на перверзан начин скренули науку с нормалног пута њеног развоја”, констатовао је овај експерт, подсећајући да је Еуробарометар пре пет година објавио податке истраживања које показује да људи много више верују научницима него политичарима.

,,Ако научник каже да је нешто истина скоро сви људи му верују. Сви верују извештају СЗО јер се каже да иза њега стоје научници. Зато сам у Европском парламенту рекао да су политичари отровали бунар из кога демократије морају да пију”, упозорава др Бавершток.

Сл. Кљакић

--------------------------------------------------------

Вишеструко повећана смртност

Парламент Босне и Херцеговине је 2005, десет година после бомбардовања, констатовао да је у загађеним зонама увишестручена смртност од канцерогених обољења, генетске мутације и патолошке трудноће, а од 11.000 испаљених пројектила са ОУ пронађено је само стотинак.

Према резултатима медицинских и генетских испитивања Института за генетска истраживања у Сарајеву и још неке научних установа у БиХ, међу бомбардованим становништвом је утврђено 75 одсто генетских промена изнад границе нормале, а у популацији која није била изложена бомбардовању муницијом са ОУ, те промене износе 4,4 одсто.

Сл. К.

---------------------------------------------------

Шири се мрежа истрага

У многим државама Европе у току су истраживања „балканског синдрома” што се не може рећи и за Србију

Изложене различитим видовима грађанског притиска и захтева јавности, власти Италије су формирале 2004. парламентарну комисију за истрагу ОУ, а онда је влада почела и да подстиче нека истраживања штетног утицаја ОУ на природну околину и живе организме. Чак је прихватила и финансијски компромис обавезујући се да у прошлој години исплати одштету војним и цивилним жртвама у висини од 30.000.000 евра, али се притисци и даље настављају.

Прва комисија за разоружање и међународну безбедност у УН донела је почетком новембра 2007, већином од 122 гласа, резолуцију којом се потврђује велика опасност од коришћења ОУ у војне сврхе, а државе чланице УН позване су да утврде у којим се војним стратегијама користи ово опасно средство.

Можда је и то утицало да се у овом тренутку у Белгији испитује 12.000 војника, у Немачкој се поново прегледају сви оболели од леукемије, у Норвешкој би требало да буде прегледано 20.000 људи, а у Португалији 10.000 ветерана који су служили на Балкану. Независна владина истрага покренута је и у Русији, а влада Велике Британије спремна је да тестира ветеране с Балкана и из Заливског рата.

На Војномедицинској академији у Београду једном годишње се прегледају запослени у Војсци Србије и систематски прегледају војници који су били на КиМ, међу њима и припадници јединица за радиолошка извиђања контаминираног подручја на југу Србије. До 2005. резултати систематских прегледа нису били забрињавајући, али је за 200 лица (17 одсто) одлучено да она буду настављена, због могуће контаминације.

Не треба заборавити да се у време НАТО агресије мобилизацији одазвало више од 120.000 војних обвезника. Наравно, у ризичне групе не спадају само војници и припадници јединица МУП-а Србије, већ и цивили.

Посебно су угрожена деца, што потврђује пример југа Србије, где је вишеструко повећан број веома сложених урођених срчаних мана, о чему је својевремено јавност обавестила др Љиљана Пејчић из Ниша, дечији кардиолог, која тврди да је то директна последица бомбардовања 1999. године. Повећан је и број деце оболеле од дијабетеса и малигних обољења, нарочито од леукемије.

Сл. К.