Гас остаје централни део енергетског микса Европе

Потражња за природним гасом у Европи постепено ће опадати у грејању, индустрији и производњи електричне енергије. Структурна ограничења, споро увођење обновљивих извора енергије и проблеми са приступачношцу држе гац централним у енергетском миксу, чак и док климатски закони ЕУ и Велике Британије захтевају значајно смањење потрошње гаса до 2030. и 2040. године, каже се у извештају Рабобанке.

Европски савет је крајем прошле године пристао на измену Европског закона о клими (ЕЦЛ), уводећи обавезући циљ смањења емисије гасова стаклене баште за 90 одсто до 2040. године у поређењу са нивоима из 1990. године, као део ширег циља климатске неутралности до 2050. године. Да би се ово постигло, потражња за гасом у ЕУ би требало да падне на 256 милијарди кубних метара годишње до 2030. и 117 милијарди кубних метара годишње до 2040. године – што је пад од 66 одсто у односу на нивое из 2023. године, према извештају истраживачке групе Зеро карбон аналитикс, преноси Национални енергетски комитет Србије.

„Ипак, упркос растућем притиску за декарбонизацију, гас остаје централни део енергетског микса Европе — посебно у производњи електричне енергије, индустрији и грејању стамбених објеката. Брзина смањења потражње зависи од скалабилности и приступачности алтернатива као што су зелени водоник, биометан и електрификација”, наводи се у извештају.

Очекује се, како се додаје, да ће индустријска потражња за гасом у Европи такође опадати само постепено до 2030. године, јер недостатак лако доступних алтернатива са ниским садржајем угљеника, као што су биометан и обновљиви водоник, успорава темпо преласка на друга горива.