Ко је наредио нелегална прислушкивања

Акције прислушкивања некадашњег Ресора државне безбедности (РДБ) под називима „Шумадија”, „Кактус” и „Мачва”, поново су у жижи интересовања јавности. О овим акцијама вођеним 2001. и 2002. године наредних дана могло би да се дискутује на седници скупштинског Одбора за одбрану и безбедност, јер је председник овог одбора радикал Драган Тодоровић потврдио да још није добио одговор од БИА затражен 14. јуна прошле године по питању прислушкивања.

Тодоровић каже да су те акције изведене илегално, будући да његова сазнања говоре да за та прислушкивања нису добијене сагласности Врховног суда Србије. 

Тодоровић, како је јуче изјавио за наш лист, сматра да би разјашњавање околности под којима су прислушкивања изведена, могло да открије неке битне чињенице из блиске прошлости, чак и да баци ново светло на случај атентата на премијера др Зорана Ђинђића.

– То би могло да се разјасни кроз неке ствари којих можда има у документима о овим акцијама, а које се тичу кретања тадашњег премијера – рекао је Тодоровић.

– Битно је питање ко је наредио та прислушкивања. У то време, дакле после петооктобарских промена, радници РДБ су радили по правилима службе, па нису могли да предузимају ништа без наређења „одозго“. Дакле, без знања тадашњег министра и начелника ове службе, прислушкивања нису била могућа. Посебно питање је ко је користио информације прибављене у тим акцијама. Где су и код кога су завршавале – пита Тодоровић.

У БИА је јуче нашем листу потврђено да су примили захтев од народног посланика Драгана Тодоровића, рекавши да не желе да коментаришу његове наводе о акцијама прислушкивања, због поступка који се води пред надлежним судом. Како нам је речено, на поступак је стављена ознака тајне и он се води по кривичној пријави коју је БИА поднела 2004. и 2005. године, против двојице бивших функционера МУП-а и РДБ-а.

Пријаве су, као што је раније објављено, поднете против Душана Михајловића, бившег министра полиције, и Горана Петровића, начелника РДБ, у време кад су изведене акције „Шумадија”, „Кактус” и „Мачва”. Пријава садржи правну квалификацију: „злоупотреба службеног положаја”, али заправо бивши функционери МУП-а и РДБ-а се терете за прислушкивања новинара Вука Цвијића и адвоката Томе Филе. Случај је сада у истражном одељењу Другог општинског суда који би требало да одлучи да ли ће се Михајловићу и Петровићу судити.

Један од осумњичених Горан Петровић, бивши начелник РДБ-а, није желео јуче ништа да коментарише по овом питању. На тај корак се одлучио пошто је на цео случај стављена ознака службене тајне, па „не жели да јавним изјавама крши закон”.

Додуше, овим кривичним пријавама су обухваћене акције „Шумадија” и „Кактус”, док се оперативна акција „Мачва” нигде не спомиње. Случај је специфичан и због тога што се бивши функционери терете за „незаконите мере” према две особе, а акцијама прислушкивања било је обухваћено, према незваничним информацијама, више од 40 људи.

О акцијама прислушкивања о којима сад Тодоровић прича, јавност дакле већ дуго зна. Први пут се за то чуло још крајем 2001. године, када је лидер радикала Војислав Шешељ у емисији „Није српски ћутати” извадио документе који указују да се изводи акција „Мачва”. Потврда да су документи које је Шешељ показао аутентични, стигла је, додуше незванично, практично истог дана од једног тадашњег високог државног функционера.

Новинар Вук Цвијић сазнао је да је прислушкиван када је октобра 2004. у редакцију листа „Данас”, у којој је овај новинар тада радио, стигло анонимно писмо, које је заправо било извештај РДБ-а о „мерама против” Цвијића. Испоставило се да је „обрађиван” у склопу оперативне акције „Шумадија” под шифром „Цер”, при чему су „на слушању” била два његова телефона – фиксни и мобилни. Дан пошто је лист „Данас” објавио ову информацију, редакцији се јавио Раде Булатовић, тадашњи директор БИА, који је потврдио аутентичност документа.

Неколико месеци касније, адвокат Тома Фила изјавио је да има записник о својим телефонским разговорима које је прислушкивао ДБ. Затим је Адвокатска комора Србије од Врховног суда Србије тражила одговор на питање да ли је било прислушкивања адвоката. Врховни суд је тада одговорио да ниједан адвокат није прислушкиван по одобрењу тог суда, на основу чега је утврђено да је Фила незаконито прислушкиван. Акција прислушкивања Филе носила је оперативни назив „Кактус”, под шифром „Фики”.

Вук Цвијић очигледно је био „безбедносно интересантан” тајној полицији због серије текстова у дневнику „Данас” из прве половине 2001. године, у којима је откривао дотад непознате детаље из истраге убиства на Ибарској магистрали. С друге стране, адвокат Тома Фила у време опсервације био је у готово свакодневним контактима са Слободаном Милошевићем.