Индија купује 40 ловаца Су-57

Индијско министарство одбране разматра набавку 40 руских ловаца Су-57 пете генерације како би брзо побољшало борбене способности најспособнијих јединица Ратног ваздухопловства на првој линији фронта, према извештају локалног ТВ канала НДТВ.

Извештај указује да се набавка Су-57 сматра важном мером за јачање способности земље да се носи са растућим безбедносним изазовима. Бројка од 40 готових ловаца раније је поменута као претеча већег уговора о производњи по лиценци за најмање 100 ловаца, могуће са значајним нивоом прилагођавања у оквиру заједничког програма.

Ово би одражавало набавку 50 ловаца Су-30МКИ „генерације 4+“ са руских производних линија од 2001. године, након чега је у Индији произведено преко 220 додатних ловаца по лиценци.

Прва испорука ловаца Су-57 страном клијенту пријављена је у новембру 2025. године, а потврђено је да је авион постао оперативан у алжирском ратно-космичком ваздухопловству. Након тога је уследило објављивање првог снимка њихових операција у алжирској служби у првој недељи фебруара. У року од неколико дана од објављивања снимка, руски министар индустрије и трговине Антон Алиханов објавио је да су уговори о извозу Су-57 већ потписани у региону Блиског истока, приметивши да су „неки уговори потписани, мада не могу да откријем детаље“. Иран се сматра највероватнијим клијентом у региону. Су-57 се сматра једином краткорочном опцијом Индије за набавку ловаца пете генерације, док су други ловци које производе и Кина и Сједињене Државе искључени из политичких разлога, први због текућих граничних спорова, а други због значајних ограничења на нивоу аутономије са којима се могу користити, пише „Новости онлајн”

Процене могућих индијских набавки усредсређене су на три основне могућности, укључујући „готове“ поруџбине, лиценцну производњу са конзервативним изменама и амбициознији заједнички програм у оквиру којег је авион у великој мери прилагођен за интеграцију локалних подсистема индијског дизајна. Највероватнија опција изгледа да је да ће се поруџбине за руске ловце извршити како би се брзо опремиле две до три почетне ескадриле, након чега ће почети испоруке са локалних производних линија, било за сличне авионе или за високо прилагођену варијанту. Друга могућност је да ће се планирати повећање нивоа прилагођавања и улагања домаћих подсистема током узастопних производних серија. Ово би одражавало значајно повећање домаћих улагања код Су-30МКИ током више од 15 година лиценцне производње, укључујући не само компоненте руске изградње по лиценци, већ и у малом, али све већем броју случајева локално дизајниране подсистеме.

Коментаришући могућност увођења у употребу дубоко модификоване варијанте Су-57, капетан групе индијског ваздухопловства М. Џ. Огастин Винод је у јануару 2026. године приметио да би комбинација руског трупа авиона и мотора са локалном авиоником и другим подсистемима могла бити посебно моћна. „Када комбинујете изузетну аеродинамику Су-57 и индијску авионику и софтвер за њега, имате авион много бољи од Ф-35“, тврдио је.

Индијски извори су увелико спекулисали да би минијатуризована варијанта радара Вирупакша АЕСА, која је тренутно у развоју за Су-30МКи, могла бити интегрисана у Су-57. Радар ће наводно користити антену пречника 950 мм и приближно 2400 предајничких/пријемних модула, као и технологије галијум нитрида за побољшану ефикасност. Способност индијске индустрије да обезбеди конкурентан ваздушни радар и друге подсистеме до средине 2030-их остаје под знаком питања.

У фебруару 2025. године потврђено је да се разматра споразум о лиценцираној производњи за Су-57. Једанаест месеци касније, индијско Министарство одбране, у јануару 2026. године, потврдило је да су ови разговори достигли напредну техничку фазу. У јуну 2025. године, објављено је да је руско Министарство одбране дало невиђену понуду да обезбеди потпуни приступ изворном коду Су-57 као део уговора о лиценцирању производње, док је директор руске Федералне службе за војно-техничку сарадњу Дмитриј Шугајев, шест месеци касније, у децембру, алудирао на могућност да ово достигне фазу потпуно заједничког програма.

Ово би доказало да Индија има заједничко власништво над кључним технологијама и потенцијално би омогућило извоз заједнички развијене варијанте са индијском авиоником као алтернативу потпуно руским варијантама. Понуде за прилагођавање и високу аутономију у управљању и модификовању авиона су у оштрој супротности са строгим контролама које су западни добављачи поставили над својим ловцима пете, па чак и четврте генерације.