Дипломирала права у двадесетој години

Нина Кршљанин је постала правник са само 20 година. Дипломирала је са просечном оценом десет. Ове године уписала се на мастер студије, а одабрала је државноправни модул. Са шест година пошла је у школу при амбасади Руске Федерације у Београду, која траје 11 година. Из свих предмета имала је највишу оцену, а седми разред прошла је убрзано.

Са 16 година уписала се на Правни факултет, недалеко од општине Звездара где је рођена. Сваку годину студија „чистила” је у јуну. На програм убрзаног студирања, иако је могла, није желела да пређе. За будући позив, каже, хтела је да се спрема темељно.

– Ишла сам на вежбе из свих предмета, чак и оних који нису били обавезни. За четири године изостала сам само са неколико предавања. Контакт са професорима је ненадокнадив. Од њих се учи много боље него из књига – каже најмлађа српска правница.

За право се одлучила јер јој од свих животних тешкоћа неправда највише смета.

– За борбу са неправдом најбоље се наоружава на Правном факултету – рекла је Нина.

Желела је, каже, да постане адвокат или судија. Али, временом се заљубила у позив предавача. Томе су допринела инспиративна предавања њених професора, као и све већа заинтересованост за научни рад.

– Надам се да није нескромна моја жеља да једног дана и сама будем инспирација будућим генерацијама – каже Кршљанинова.

Студентских дана сећаће се целог живота и то заједно са многим пријатељима које је стекла на факултету.

Посебно је захвална професорима који су се студентима обраћали са уважавањем. У академцима су видели будуће колеге, а не ученике. Они су, каже, увек били спремни да помогну.

– Спремање испита је напорно, али не превише ако се редовно учи. Уписала сам оно што волим, па ми савест налаже да увек радим најбоље што могу – каже Кршљанинова која је десеткама пунила индекс увек из првог покушаја.

Култ учења, знања и рада би у нашој земљи, према њеном мишљењу, требало брижније гајити, а не подстицати бесмислену и испразну забаву, као што то медији све чешће чине.

Слободно време проводи играјући „Фантазипол плејинг” и „Ворхамер”, друштвене и компјутерске игрице. Обожава да чита, слуша рок, метал и класичну музику, а ужива и док прави колекције готово свега и свачега.

– Пре пет година и сама сам написала једну књигу. Људи који су је прочитали кажу да је добра. Можда ће нека издавачка кућа хтети да је објави – нада се Нина.

Ноћни клубови и кафићи уопште јој нису интересантни, а оних који уживају у шопингу се гнуша. Још од детињства Нина редовно посећује Астрономску опсерваторију у Звездарској шуми, у њеном комшилуку. Док посматра звезде, увек јој навиру интересантне идеје.

– Прилику да се стручно усавршавам у иностранству не бих одбила, али остаћу да живим у Србији. Мислим да је дужност сваке образоване особе да ради у интересу државе – каже Кршљанинова.

Нину је срамота кад чује да студенти на питање да ли ће отићи или остати у домовини одговарају са „Зависи шта ми се понуди”, а не виде да им је дато најбоље образовање и да је на њих ред да се одуже друштву.