Рок који су Руси и Мађари поставили себи да се питање у вези са преузимањем 56,15 одсто „Нафтне индустрије Србије” (НИС) оконча око 20. марта се приближава, а многа питања важна за даљи рад ове нафтне компаније остају без одговара. Оно најважније јесте каква је судбина запослених у НИС-у, њих око 13.000, колико их сада има откад је руски власник преузео и „Петрохемију”. Дакле, нико да каже да ли партнери из мађарског МОЛ-а и Емирата планирају да уместо постојећих радника доведу своје у Србију и колико ће наша држава после повећања учешћа од пет одсто у власништву ове компаније моћи да заштити раднике. Ово је утолико важније ако се зна да су се 2008. године када се преговарало да „Гаспромњефт” преузме НИС питање социјалног програма и потписивања новог колективног уговора били оно око чега су се ломила копља.

Управо је на том питању могла да падне цела прича, да Руси нису пристали да на иницијативу синдиката НИС-а у наредних пет година не отпуштају српске раднике, да за добровољни одлазак дају 750 евра по години стажа и да послодавац по потписивању социјалног програма једнократно и трајно повећа зараде у висини од 15 одсто, као и да се плате убудуће усклађују са индексом трошкова живота и у складу са резултатима пословања и растом БДП-а.

Ни на ово, као и на нека друга питања која је „Политика” у међувремену слала „МОЛ групи”, одговара нема, као да их се једноставно не тиче шта овдашњу јавност занима, па једино што чине то је да шаљу своје подкасте и изјаве директора које њима одговарају. Што за долазак једне компаније у госте, на територију друге државе и судбину српских радника није нимало похвално. Јер запослени чине НИС, без њих нема ни рафинерије, ни „Петрохемије” ни ширења бензинских станица, ни нових гасних и нафтних поља, ни остваривања позитивних пословних резултата на које МОЛ сигурно рачуна. На крају крајева, и они имају свој удео у НИС-у и можда ће МОЛ пожелети њихове акције како би додатно повећали учешће у НИС-у. Ако га стварно и купе.

Иако однос према судбини радника не може да буде као да се све подразумева, јер се ништа не подразумева док није на папиру, и да се сваки коментар мађарске стране своди на то да су преговори у току, те да због тога одговора нема (па када ће их онда бити ) представници синдиката у НИС-у неће седети скрштених руку. Јер, ако сами не узму судбину у своје руке и поставе нека правила игре, ко ће то уместо њих.

Горан Такић, председник Самосталног синдиката радника енергетике Србије и јединствене синдикалне организације НИС-а, потврђује за „Политику” да га нико до сада није од нових потенцијалних власника контактирао иако су месецима у згради НИС-а. Као и случају када су Руси купили НИС синдикат ће и овог пута имати и своје предлоге и услове, јер је циљ да се заштити 13.500 запослених. То је оптималан број, неопходан да ова компанија буде успешна, да се процес рада неометано обавља.

– Када су Руси дошли у НИС је било 12.5000 стално запослених и око 3.500 преко лизинга, што сада није случај. Уколико нови власник дође, инсистираће се да се запослени не отпуштају, да нико не може да остане без посла, осим оних који желе сами да оду, али уз адекватан социјални програм. Технолошких вишкова нема, а од послодавца ће да се тражи потписивање новог колективног уговора и социјалног програма којим се гарантује редовна зарада, накнаде и додаци – каже Такић.

Оно што је важно јесте да права запослених новим споразумом нису само колективна, већ и њихова индивидуална права.

Преузимање може да кошта и мање од милијарду евра

У јавности су циркулисале разне информације у вези са могућом ценом контролног пакета акција НИС-а у случају да „Гаспромњефт” пристане на продају акција мађарском МОЛ-у. Вероватно најреалнија процена је дата од стране мађарских медија који су спекулисали да би Мађари могли понудити 1,4 милијарде евра за 56 одсто акција односно 2,5 милијарди евра за целу компанију. Ова процена се налази негде на средини тржишних очекивања која су НИС у поступку евентуалне продаје вредновали између две и три милијарде евра, каже Ненад Гујаничић, главни брокер у брокерској кући „Моментум секјуритис”.

– Ако би ово била цена у трансакцији, то би практично значило да би држава Србија платила око 125 милиона евра за додатних пет одсто акција за колико планира да повећа власничко учешће. С друге стране, Мађари би контролни пакет акција платили мање од 1,3 милијарде евра, односно још и јефтиније уколико се укалкулише рачуница да ће мањински акционар бити и АДНОК који ће додатно растеретити финансијску конструкцију МОЛ-а. Практично, може лако да се деси да, на крају склапања финансијске конструкције, преузимање НИС-а кошта МОЛ и мање од милијарду евра – објашњава наш саговорник.