Дужни смо да чувамо уставност и институционални поредак

Бањалука – Република Српска је успостављена Уставом и зато смо дужни да чувамо њену уставност и институционални поредак, поштујемо надлежности које су утврђене највишим актом и штитимо права свих грађана, изјавио је јуче министар правде Републике Српске Горан Селак, известио је Танјуг.

„Устав није само највиши политички и правни акт, то је основ на којем почивају институције, прописују се правила и штите права сваког човека. Устав је темељ државности”, рекао је Селак.

Он је, поводом 34 године од доношења првог Устава Републике Српске, рекао да је то подсетник да је право темељ уређеног друштва.

„У временима изазова, управо је доследно поштовање Устава најјачи гарант стабилности, правне сигурности и поверења у Републику Српску”, поручио је Селак.

Значај Устава се, каже, пре свега, огледа у успостављању оквира за функционисање система у различитим околностима.

„Устав одређује надлежности органа власти, утврђује принцип поделе и независност све три врсте власти и обавезује све носиоце јавних функција да поступају у складу са уставним актом и законима. Без таквог оквира нема ни правне сигурности, ни поверења грађана у институције, нити у своју републику”, рекао је Селак.

Према његовим речима, Устав Републике Српске је током година показао да је стабилан и издржљив иако је претрпео многобројне измене.

„Његова усклађеност са Дејтонским мировним споразумом и Уставом БиХ потврђује да Српска своју позицију гради у складу са међународно признатим оквиром и уз уважавање сложене уставне структуре БиХ. Управо та равнотежа, између самосталног уређења и поштовања заједничког оквира, представља један од најважнијих елемената нашег правног система”, навео је Селак.

Он је истакао да је посебно важно нагласити да Устав не штити институције ради њих самих, већ ради грађана.

„Устав гарантује људска права и слободе, једнакост пред законом, право на имовину, право на правично суђење и правну заштиту. Свака норма има смисао само ако се доследно примењује и ако грађанин може да осети њено дејство у свакодневном животу”, напоменуо је Селак.

Он је истакао да снажан и стабилан уставни поредак захтева стално унапређење институција.

„Потребно је радити на јачању капацитета, унапређењу транспарентности и поверења јавности, као и на модернизацији система како би био доступан и ефикасан. Само тако Устав престаје да буде формални текст и постаје жива норма која уређује односе у друштву на адекватан начин”, закључио је Селак.

Иначе, највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донет је пре избијања трагичних сукоба и једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ након референдума одржаног 1. марта на којем нису учествовали Срби. Први корак српских посланика у Сарајеву и њихова историјска одлука да оснују Скупштину српског народа у БиХ означили су стварање Републике Српске.

Скупштина српског народа у БиХ основана је 24. октобра 1991. године, након што су 14. октобра српски посланици прегласани у Скупштини СР БиХ.

Скупштина је расписала плебисцит о останку српског народа у заједничкој држави Југославији на којем су се Срби у БиХ готово 100 одсто изјаснили за ту опцију. Муслимани и Хрвати нису признали резултат плебисцита, након чега су сви српски посланици из свих странака у Скупштини СР БиХ наставили рад у Скупштини српског народа у БиХ и почели доношење аката којима је конституисана Република Српска.