Проституција кроз насиље, принуде и уцене

Више јавно тужилаштво у Београду покренуло је истрагу против Ж. Ч. (34) због постојања основа сумње да је од маја до новембра прошле године злоупотребом поверења и тешких прилика врбовао оштећену ради вршења проституције и сексуалне експлоатације, као и против В. И. В. (31) јер му је у томе помогао, истакнуто је у саопштењу тужилаштва. Истакли су да се наредбом о спровођењу истраге Ж.Ч. терети за кривично дело Трговина људима, а В. И. В. за исто кривично дело извршено помагањем.

Постоје основи сумње да је Ж. Ч. најпре ступио у емотивну везу са оштећеном, која је са мајком, бабом, малолетном браћом и сестрама и својим двогодишњим сином живела како подстанар, у том тренутку била незапослена и у дуговима. Поменути мушкарац ју је најпре одвео у једно место на територији општине Ковин те је изоловао од породице, детета и пријатеља, а потом је довео у Београд у стан који им је претходно изнајмио други осумњичени.

Врбовао је оштећену да се бави проституцијом, сачинио фотографије на којима је она нага или оскудно обучена, а потом је заједно са В. И. В. постављао огласе на интернет страницама и рекламирао проституцију, представљајући оштећену, објашњено је у саопштењу. На тај начин двојица мушкараца су долазила до клијената којима је оштећена пружала сексуалне услуге у замену за новац.

Ж. Ч., а повремено и В. И. В, са клијентима су договарали врсту и цену сексуалних услуга, при чему је Ж. Ч. задржавао већи део новца, а од остатка је куповао храну и плаћао закупнину станова, док оштећеној није давао ништа од новца који је она зарађивала одајући се проституцији, навели су из надлежног тужилаштва.

Оштећеној је била ограничена слобода кретања, као и контакт са породицом.

Такође, након што су се опет преселили у место на територији општине Ковин, осумњичени Ж. Ч. је захтевао од оштећене да у Београду настави да се одаје проституцији, да поставља огласе на наведеним сајтовима на којима нуди сексуалне услуге за новац, као и да сама изнајмљује и плаћа станове у којима борави, а потом да сав зарађени новац уплаћује њему путем заступника за трансфер новца. Он је тако 59 пута подигао новац у укупном износу од 852.100 динара.

„Да остане са њим и да се бави проституцијом, те да не побегне и не пријави га полицији, Ж. Ч. је оштећену приморао употребом силе, ударајући је рукама по глави и телу, хватајући је за врат, уз претње да ће је убити те да ће повредити чланове њене породице јер зна где живе”, закључено је у саопштењу.

Коментаришући конкретан случај председница Националне асоцијације за борбу против насиља Маја Јовановић рекла је за наш лист да жена која није својевољно пристала на вршење полних радњи уз новчану накнаду није починила ниједно кривично дело. Напомиње да проституција у нашој земљи није легална, али да овде није реч о добровољном вршењу тих услуга, већ су оне изнуђене под претњом и уценом – то је, сматра она, књишки пример трговина људима, односно сексуалне експлоатације жена.

„Ми овде имамо појединца који је њу врбовао зарад проституције, а све уз пратњу наводног емотивног односа – то је један класичан пример, класичан шаблон трговине људима који најчешће погађа младе девојке”, објаснила је Јовановићева за наш лист.

Вођена искуством напоменула је да сумња да су у питању само једна или две особе.

„Тешко да једна особа све може да осмисли и организује, једноставно реч је о криминалном ланцу, али се они међу собом добро штите. У случају да само један падне, може се бранити као појединац јер није исто када је у питању криминална организација и један човек. У таквим пословима се избегава парола – Ако паднем ја, падате и ви.”

На питање да ли је уобичајено да је све почело у мањем месту, а потом се брзо прелило на престоницу, каже да су мета жена из мањих места, а већи градови терен за „посао”.

„Они врбују жене из мањих средина, због срамоте, због места, због оне пароле ’Само село да не чује’. Због тога жене и не говоре, већ ћуте и раде шта им се каже. Типују се особе из мало конзервативнијих средина, као и особе које имају проблеме у породици, са финансијама, са децом...

Оне из срамоте не говоре о томе, а на све то су толико удаљене од породице и пријатеља да се поставља питање да ли би им неко поверовао, јер су већ уласком у емотивну везу са непознатом особом на неки начин и таргетиране.”

Кључ проблема, осим у превенцији, лежи у пријави, објашњава наша саговорница.

„Жене су натеране на те односе, нису урадиле својевољно, и гледано с правне стране оне су жртве и нису починиле кривично дело. Увек је добро пријавити, чак и ако постоји уцена – оне као особе које су експлоатисане увек могу доћи до особе која плаћа сексуалне услуге појединцима или криминалним организацијама, која има психичке проблеме, која је девијантна, насилна... Увек апелујем на жене да схвате да је та пријава надлежним органима заправо први корак да заштите себе, на овај начин њихова безбедност је изузетно угрожена јер оне не знају ко ће бити клијент, на који начин поступа, како се понаша и слично.”

Пријава, савет и правна помоћ нису уско повезани са финансијама – напоменула је да постоје сигурне куће и организације које могу да пруже бесплатно уточиште и правну помоћ.