Како отпад постаје гориво

Од нашег специјалног извештача 

Солун – У ери декаробнизације у енергетски интензивним индустријама, наплате ЦБАМ такси (опорезивања загађивача), све веће замене фосилних горива зеленом или чистом енергијом, привреда гледа како да што јефтиније прође у потрошњи електричне и топлотне енергије с једне стране, а с друге да одговори на све захтеве зелене агенде коју пред њу поставља Европска унија. У том контексту, велики произвођачи траже начине да смање угљенични отисак и обезбеде адекватно алтернативно гориво.

Грчка као чланица Европске уније нема баш много простора за маневар те тако и индустријска зона Солуна уз чисто море мора да има и чист ваздух. Како све то увезати у једно да компанија буде друштвено одговорна и да поштује све те еколошке прописе, а да примера ради „Титан цементара” (фабрика смештена у главном граду регије Централне Македоније) буде на тржишту конкурентна по цени и квалитету производа. Није лако, посебно ако се зна да су цементаре уз термолектране које струју производе из угља гране привреде чија производња највише утиче на здраву животну средину.

– Алтернативна горива користимо последњих десетак година. Корист је вишеструка. Прва се односи на саму фабрику јер штедимо велику количину горива, односно не експлоатишемо минералне ресурсе из земље. Захваљујући коришћењу отпада за производњу енергије остварујемо добар економски ефекат, јер смањујемо трошкове производње. Осим тога све то има и позитивни ефекти на квалитет самог цемента који се производи у Ефкарпији – каже Василис Стругарис, директор фабрике „Титан” у Солуну коју су новинари обишли протеклих дана да би се на лицу места уверили како отпад постаје гориво.

Ова фабрика, истакао је Стругарис, већ дуже време користи алтернативна горива за добијање енергије у процесу производње, чиме се тренутно замењује око 35 одсто фосилних горива. Захваљујући употреби алтернативних горива, цементара постиже знатно ниже емисије угљен-диоксида у поређењу са резултатима током коришћења фосилних горива.

Фабрика „Титан”, чију је посету организовала Асоцијација српске енергетски интензивне индустрије (АСЕИИ), како се могло видети, не одлаже отпад на депоније, већ користи материјале који су одговарајући, са јасно дефинисаним спецификацијама, како би заменили горива.

– Ради се о огромним количинама материјала, али ми не можемо користити било какав материјал. Зато морамо имати селективан приступ и бирати оно што је погодно за нас и прихватљиво за животну средину. Дакле, не прикупљамо било какве материјале нити све количине – објаснио је Стругарис.

Када је реч о избору материјала погодних за употребу у производњи, фабрика је сама задужена за третман. Она селектује материјале на основу захтева у погледу квалитета које поставља цементара.

– Реч је о комерцијалном и индустријском отпаду који потиче или из индустрије папира или из индустрије рециклаже. Кроз пажљиву селекцију, узимање узорака и спровођење проба које испуњавају спецификације алтернативних горива која цементара користи, испоручујемо ове количине које помажу фабрици да декарбонизује своје производе – додаје Александрос Ифантис, директор развоја алтернативних горива и сировина у овој грчкој фабрици.

„Титан група” која има своју цементару и у Косјерићу, иначе је међународни произвођач цемента и грађевинских материјала. Као власник фабрика за производњу цемента у 10 земаља, група је проширила пословање на 25 држава широм света, директно запошљавајући скоро 6.000 људи, са годишњим капацитетом производње од 27 милиона тона цемента и сродних грађевинских материјала.

Како се могло чути на лицу места, „Титан” је и прва грчка компанија у својству потписнице Глобалног договора Уједињених нација, чији су циљеви заштита људских и радних права, заштита животне средине и борба против мита и корупције.

Будући да су још 2006. усвојили стратегију борбе против климатских промена, са циљем смањења емисија угљен-диоксида кроз улагања у иновативне технологије и употребу алтернативних материјала фокус им је на енергетској ефикасности, копроцесуирању и развоју композитних цемента са нижим уделом клинкера.

Процес прераде отпада у енергију подразумева да се у цементној пећи достиже температура сагоревања 1.800–2.000 степени Целзијуса. Пречник тих цеви је и до шест метара, а отпад који не може даље да се рециклира добија нову улогу, а фосилна горива се штеде.