Велика је част дириговати у Њујорку

Тема концерта који ће бити одржан у марту у Њујорку је „Жене у музици широм света”, а Весна Шоуц дириговаће Симфонијским оркестром Уједињених нација, у склопу Међународне конференције о правима жена. Ко прати музички живот у Србији врло добро зна ко је Весна Шоуц. Поред тога што је редовни професор дириговања и шеф Катедре за дириговање Факултета музичке уметности у Београду, она је и дугогодишњи шеф диригент у Позоришту на Теразијама. Ангажована је и у Опери и Театру Мадленијанум, СНП-у у Новом Саду и Народном позоришту у Београду.

Дипломирала је и магистрирала дириговање у класи проф. емеритуса Даринке Матић Маровић и дипломирала на одсеку за Општу музичку педагогију на ФМУ у Београду. На њеном програму су дела класичног и савременог репертоара, укључујући и велики број премијерних извођења. Дириговала је више од две хиљаде представа (опера, балет, мјузикл) и шест стотина концерата и остварила трајне снимке врхунских дела. Много је тема о којима с Весном Шоуц може да се разговара, наравно најактуелније је гостовање у Њујорку, а о томе какав ће бити програм, колико јој значи овај ангажман у интервјуу за „Политику” каже:

– Комисија Уједињених нација за статус жена одржаће своју 70. седницу (CSW70) у Њујорку од 9. до 21. марта, привлачећи стотине делегата из целог света, а предстојећи концерт се одржава у склопу велике Међународне конференције о правима жена. Међународни дан жена 2026. обележава се симфонијским концертом у организацији „Global Women in Music/ United Voices 4 Peace”. Према студији из 2021. свега пет процената извођене концертне музике широм света је ауторство жена композитора. Организација „Global Women in Music” се труди да својим делањем утиче на исправку ове шокантне статистике. Велика је част дириговати Симфонијским оркестром УН, музику женских аутора, 13. марта увече у Symphony Space концерт холу у Њујорку, овим поводом. Извешћемо дела жена композитора из Зимбабвеа, Ирана, Јордана, Саудијске Арабије, Бразила, Кине, Шпаније, а Србију представља композиторка Ана Крстајић. Уметнице из разних крајева света чија је музика различитих колорита обједињена у једном симфонијском концерту. Нестрпљиво чекам ту музичку авантуру.

Ваш избор професије је био храбар, и данас посао диригента припада мушкарцима, мање је жена. Како сте се изборили за своје место?

Избор професије не доживљавам ни као храброст, ни као смелост, већ као резултат мојих жеља и потреба. Никада нисам мислила или осећала да ме женственост у професији ограничава. Аутентичност је битна, она даје суштину уметничком изразу. Ослушкујући свој сензибилитет бирам и програм. Даринка Матић Маровић је једна од кључних личности у мом музичком развоју. Схватала је моју потребу за самосталношћу и подржавала је. Била је потпуни посвећеник и заљубљеник у свој посао, перфектно организована и изузетно емотивна, велики ауторитет и пријатељ. Давала је све од себе, а исто то је тражила и добијала од нас.

Мирко Шоуц, ваш отац, био је џез музичар, диригент, аранжер. Да ли је он стрепео за вас, познавајући замке музичке професије, давао савете?

Одрастати уз такву музичку величину какав је био мој тата, заиста је било предивно. У кући је непрестано била музика, класика и џез. Он се никада није мешао у моје изборе, а поготово сам сигурна да није стрепео. Имала сам пуну слободу и подршку. Прве музичке кораке на сцени сам направила с њим, у најранијем детињству, и сигурна сам да сам од тада стекла спонтаност и сигурност. Долазио је на премијере, концерте, понекад и на пробе, а о свему смо увек дискутовали. Највећи узор сам имала у њему. Свега неколико пута смо заједно наступали. Памтим једну дивну емисију, заједнички интервју и две џез теме које смо извели заједно, он за клавиром, а ја диригујем хором „Лола”. Предиван је био и његов последњи ауторски концерт дечије музике на Коларцу, где смо заједно били на бини... Он прима награду за животно дело, а ја диригујем његову музику.

Дугогодишњи сте шеф диригент оркестра Позоришта на Теразијама. Који су изазови на том месту и где још наступате и са којим репертоаром? Какви су планови у наредном периоду?

За Позориште на Теразијама сам везана још од студентских дана, откад и потиче моја љубав према „даскама које живот значе”. Овај јединствени музички театар краси изванредан колектив, велика и свакодневна посвећеност послу, врхунски професионализам и креативна атмосфера. Строги су критеријуми за улазак у ово позориште и то у свим ансамблима, јер сваки уметник треба да поседује вишеструке таленте. Иако мјузикл као жанр доноси публици осећај ведрине, хумора, раскоши, сам чин извођења као и поступак доласка до тако гламурозног резултата је веома напоран и дуготрајан. Представе иду скоро свакодневно и ми континуирано морамо да одржавамо квалитет сваког извођења. Са пажљиво бираним сарадницима се ради са лакоћом, а о томе веома водим рачуна. У Опери и Театру Мадленијанум диригујем две оперете и један мјузикл, а ове сезоне сам ангажована за неколико балетских представа у СНП-у.

Делује импресивно податак да сте одржали бројне представе и концерте. Шта бисте издвојили као вашу личну карту, а који мотив је пресудан да се ради и даље креативно?

Срећа је у балансу између приватног и професионалног живота, између планова и задовољства учињеним, између адреналина и опуштања. После креативног заноса и напора који доноси сцена потребан је простор за мир, за себе и породицу. Свакој представи или концерту претходи дуготрајан рад, а сваки нови професионални корак треба и мора да се заслужи... бар ја тако верујем. Каријера шефа диригента подразумева константу бригу о себи и о ансамблу. Успех је увек и само заједнички, јер диригент и ансамбл су једна целина. Сарађивала сам са око 150 солиста музичара, а затим и балетских играча и још већим бројем глумаца. Дугачак би био списак свих оних који су оставили посебан траг. Али рећи ћу да уживам у томе да тражим заједничку концепцију са солистом, да осмишљавамо улоге, коначно и делимо интерпретацију. У једно сам сигурна: ентузијазам и мотивација ка новим музичким подухватима ме не напуштају.