Понорница Партизан

После само пет кола у овој години Партизан је опет река понорница. Док је лешкарио на првом месту отворило се тло под његовим ногама и питање је, наставили овако, не докле ће да пропадне, него може ли понирање да заустави.

Ништа од онога што је добро учињено у прошлој години није сачувано. Јуначка епопеја у Шкотској против Хибернијана не само што није израсла у надахнуће, него као да је опала с јесењим лишћем. Слом у Шапцу, на првом кораку у Купу Србије, уместо да подстакне на још већа прегнућа, претворио се у пукотину, која гута „црно-белу” реку. Прво тренера, па бодове, па јединство управе, сада већ и поверење навијача, који су дочекали ово рукодовство као озебао сунце.

Без голова у Београду против нишког Радничког упркос играчу више 55 минута, победа у Сурдулици на нестваран начин, муке код куће са Спартаком, коме је вода до гуше, убедљив пораз у „вечитом дербију”, који је могао да буде и тежи и, прекјуче, опет с новим тренером, на обе плећке на крају окршаја с ОФК Београдом. И нико не зна од чега да се подигне брана, која ће да заустави отицање угледа, бодова, било каквог капитала што је још остао.

Испоставило се да Мијатовићево играчко знање и искуство стечено на директорској дужности у Реалу нису довољни за успешно вођење Партизанових фудбалских фигура. Колико је довођење на почетку ове године Благојевића за тренера наговештавало да некадашњи светски ас гледа неколико потеза унапред, толико је сада очигледно да се клуб поново упетљао у врзино коло.

Имало је шта да се замери Благојевићу, али не и да се изгуби преко ноћи стрпљење. Незамисливо је да неко не послуша, или бар не узме за озбиљно, Мијатовићеве савете, упутства, запажања, јер кога другог Партизан може да нађе, који ће да зна, или би бар требало да зна, како се  екипа јача, како стиче отпорност, како напредује.

И, надасве, какви су играчи потребни да би састав био моћан. Бар у нашој лиги. Што је Партизан у ранама завршио последњи „вечити дерби” ни по јада. Ионако је другачији исход реткост. Али, недопустиво је да „парни ваљак” више никога у првенству Србије не може да прегази, да против свакога мора да стрепи да не буде рашрафљен.

Није битно да ли је главну реч приликом довођења играча водио Мијатовић, Лазовић, финансијске могућности, понуда на тржишту или ко зна шта још. Невоља је у томе што Партизан већ годинама нема игру. Да се зна план борбе на фудбалском пољу и да се, ако затреба, доведе замена, која ће да настави започето, да се уклопи и да остатак „машине” не осети да је неки део промењен.

У Партизану су се, вероватно због немогућности да купе истинска појачања, клели у питомце своје фудбалске школе, а и сада понављају да се уздају у младост свог тима. Додуше, зимус су јој додали неколико ветерана да помогну својим искуством. Засад та надградња изгледа као кула од карата. Везни ред и даље не везе. Нити може да створи шансу, нити да разоружа противника кад крене у напад, чак ни да задржи лопту неко време. У одбрани се мењају браниоци, али безбедност се не повећава. У нападу да ли су тако учени или нису добро савладали лекције тек нико и не покушава да крене у пробој. Од наводњавања сопственог шеснаестерца токовима савременог фудбала  џигља паника, настају ситуације, које изазивају чак и сажаљење...

Али, Партизан је такав какав је ипак био јесењи првак! Јесте, међутим, то је већа „заслуга” Црвене звезде, јер је играла слабије него што може. Зашто је то тако то је већ њена брига, а она је резултатима ове године најавила да тако неће бити у другом делу сезоне. Још већи допринос јесењој титули „црно-белих” дали су својим подвизима Војводина (чак два пута победила Звезду) и Јавор, а по два бода су јој ускратили нишки Раднички, Радник и ТСЦ, док је сам Партизан уопште није оштетио.

Никакви су изгледи да ће Партизан у наставку да се препороди или да ће Звезда да буде „издашна” као јесенас. Оно што би у Хумској овог пролећа могли да предузму је да смисле како да њихов тим игра у следећој сезони и да за то нађу одговарајуће, разноврсне, издржљиве, ментално и психички јаке играче. Такав тип фудбалера, без сумње, постоји и у нашим нижеразредним лигама. Досадашња појачања из иностранства, како странци, тако и повратници, углавном нису оправдали очекивања. Ако се буде мерило као досад крој ће опет рђаво да испадне.