Ponornica Partizan

Posle samo pet kola u ovoj godini Partizan je opet reka ponornica. Dok je leškario na prvom mestu otvorilo se tlo pod njegovim nogama i pitanje je, nastavili ovako, ne dokle će da propadne, nego može li poniranje da zaustavi.

Ništa od onoga što je dobro učinjeno u prošloj godini nije sačuvano. Junačka epopeja u Škotskoj protiv Hibernijana ne samo što nije izrasla u nadahnuće, nego kao da je opala s jesenjim lišćem. Slom u Šapcu, na prvom koraku u Kupu Srbije, umesto da podstakne na još veća pregnuća, pretvorio se u pukotinu, koja guta „crno-belu” reku. Prvo trenera, pa bodove, pa jedinstvo uprave, sada već i poverenje navijača, koji su dočekali ovo rukodovstvo kao ozebao sunce.

Bez golova u Beogradu protiv niškog Radničkog uprkos igraču više 55 minuta, pobeda u Surdulici na nestvaran način, muke kod kuće sa Spartakom, kome je voda do guše, ubedljiv poraz u „večitom derbiju”, koji je mogao da bude i teži i, prekjuče, opet s novim trenerom, na obe plećke na kraju okršaja s OFK Beogradom. I niko ne zna od čega da se podigne brana, koja će da zaustavi oticanje ugleda, bodova, bilo kakvog kapitala što je još ostao.

Ispostavilo se da Mijatovićevo igračko znanje i iskustvo stečeno na direktorskoj dužnosti u Realu nisu dovoljni za uspešno vođenje Partizanovih fudbalskih figura. Koliko je dovođenje na početku ove godine Blagojevića za trenera nagoveštavalo da nekadašnji svetski as gleda nekoliko poteza unapred, toliko je sada očigledno da se klub ponovo upetljao u vrzino kolo.

Imalo je šta da se zameri Blagojeviću, ali ne i da se izgubi preko noći strpljenje. Nezamislivo je da neko ne posluša, ili bar ne uzme za ozbiljno, Mijatovićeve savete, uputstva, zapažanja, jer koga drugog Partizan može da nađe, koji će da zna, ili bi bar trebalo da zna, kako se  ekipa jača, kako stiče otpornost, kako napreduje.

I, nadasve, kakvi su igrači potrebni da bi sastav bio moćan. Bar u našoj ligi. Što je Partizan u ranama završio poslednji „večiti derbi” ni po jada. Ionako je drugačiji ishod retkost. Ali, nedopustivo je da „parni valjak” više nikoga u prvenstvu Srbije ne može da pregazi, da protiv svakoga mora da strepi da ne bude rašrafljen.

Nije bitno da li je glavnu reč prilikom dovođenja igrača vodio Mijatović, Lazović, finansijske mogućnosti, ponuda na tržištu ili ko zna šta još. Nevolja je u tome što Partizan već godinama nema igru. Da se zna plan borbe na fudbalskom polju i da se, ako zatreba, dovede zamena, koja će da nastavi započeto, da se uklopi i da ostatak „mašine” ne oseti da je neki deo promenjen.

U Partizanu su se, verovatno zbog nemogućnosti da kupe istinska pojačanja, kleli u pitomce svoje fudbalske škole, a i sada ponavljaju da se uzdaju u mladost svog tima. Doduše, zimus su joj dodali nekoliko veterana da pomognu svojim iskustvom. Zasad ta nadgradnja izgleda kao kula od karata. Vezni red i dalje ne veze. Niti može da stvori šansu, niti da razoruža protivnika kad krene u napad, čak ni da zadrži loptu neko vreme. U odbrani se menjaju branioci, ali bezbednost se ne povećava. U napadu da li su tako učeni ili nisu dobro savladali lekcije tek niko i ne pokušava da krene u proboj. Od navodnjavanja sopstvenog šesnaesterca tokovima savremenog fudbala  džiglja panika, nastaju situacije, koje izazivaju čak i sažaljenje...

Ali, Partizan je takav kakav je ipak bio jesenji prvak! Jeste, međutim, to je veća „zasluga” Crvene zvezde, jer je igrala slabije nego što može. Zašto je to tako to je već njena briga, a ona je rezultatima ove godine najavila da tako neće biti u drugom delu sezone. Još veći doprinos jesenjoj tituli „crno-belih” dali su svojim podvizima Vojvodina (čak dva puta pobedila Zvezdu) i Javor, a po dva boda su joj uskratili niški Radnički, Radnik i TSC, dok je sam Partizan uopšte nije oštetio.

Nikakvi su izgledi da će Partizan u nastavku da se preporodi ili da će Zvezda da bude „izdašna” kao jesenas. Ono što bi u Humskoj ovog proleća mogli da preduzmu je da smisle kako da njihov tim igra u sledećoj sezoni i da za to nađu odgovarajuće, raznovrsne, izdržljive, mentalno i psihički jake igrače. Takav tip fudbalera, bez sumnje, postoji i u našim nižerazrednim ligama. Dosadašnja pojačanja iz inostranstva, kako stranci, tako i povratnici, uglavnom nisu opravdali očekivanja. Ako se bude merilo kao dosad kroj će opet rđavo da ispadne.