Уторак, 28.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
АНКЕТА

Где су најчешће сајбер претње

Свака трећа компанија током протекле године била мета
Где су најчешће сајбер претње
Илустрација (ФОТО ПИКСАБЕЈ)

Напади на ланац снабдевања издвојили су се као најчешћа сајбер-претња са којом су се предузећа суочавала током протекле године, показује нова глобална студија компаније Касперски. Налази истраживања указују да се готово свака трећа компанија током протекле године суочила са претњом усмереном на ланац снабдевања.

Према недавним подацима Светског економског форума  готово две трећине (65 одсто) великих предузећа наводи рањивости трећих страна и ланаца снабдевања као највеће препреке за постизање сајбер-отпорности у данашњем међусобно повезаном дигиталном окружењу.

Према резултатима анкете спроведене по налогу компаније Касперски, 31 одсто великих предузећа било је погођено нападом на ланац снабдевања у току претходних 12 месеци, што је више него код било које друге врсте сајбер-претње. Претња по ланац снабдевања нарочито је усмерена на најповезаније организације, при чему велика предузећа бележе највишу стопу претрпљених напада – 36 одсто у поређењу са мањим и средњим предузећима.

Налази истраживања указују да се готово свака трећа компанија током протекле године суочила са претњом усмереном на ланац снабдевања.

Током протекле године, напади злоупотребом поверљивих односа сврстани су међу пет најчешћих претњи, при чему су погодили четвртину (25 одсто) компанија на глобалном нивоу. Најчешће су нападе засноване на злоупотреби постојећих веза између организација претрпеле компаније у Турској (35 одсто), Сингапуру (33) и Мексику (31).

Само је девет одсто предузећа глобално рангирало нападе на ланац снабдевања као своју највећу забринутост, што представља изузетно низак ниво пажње с обзиром на учесталост којом ове претње ремете пословање. Слично томе, свега осам процената испитаника навело је нападе злоупотребом поверљивих односа.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.