Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Метал звук са примесама мелодичног попа

Нишка „Лавина” биће први представник Србије на „Евровизији” нешто другачијег, алтернативног и тврђег звука
Метал звук са примесама мелодичног попа
„Лавина” (Фото: Tанјуг/A.Паунковић)

Ниш – Пре националног такмичења „Песма за Евровизију” мало ко је чуо за нишки метал бенд „Лавина”. Након такмичења мало је оних који за њих нису чули. Победа је учинила да момци из Ниша преко ноћи постану препознатљиви широм Србије и региона, а захваљујући тој победи – први пут представник Србије на „Евровизији” долази из Ниша.

У великом финалу националног такмичења одржаном у Београду 28. фебруара, међу 14 извођача, „Лавина” је освојила максималних 24 поена – комбинацијом гласова стручног жирија – максималних 12 и гласовима гледаоца – такође, максималних 12 поена.

Ваља рећи да је публика за нишки метал бенд послала 29.759 СМС порука (гласова), што је двоструко већа подршка публике од оне коју је добио њихов први пратилац. Захваљујући таквом расплету догађаја ако ништа друго, ове године је избегнут традиционалан раскол између гласова публике и стручног жирија, а самим тим и контроверзе које су претходних година као по правилу пратиле ово такмичење.

– Чини ми се да још нисмо свесни шта се заправо десило. Све ово је јако емотивно за нас, али и неочекивано. Ово је невероватна прилика и огроман корак за метал сцену у Србији. Даћемо све од себе да достојно представимо нашу земљу и да покажемо свету шта можемо – рекао је између осталог одмах након победе фронтмен бенда Лука Аранђеловић.

Победничка песма „Крај мене” оставља утисак дубоке унутрашње емотивне борбе преточене у стихове и у звук. Тихе, готово исповедничке строфе граде драмску тензију која кулминира у снажном рефрену – у основи метал звука са примесама мелодичног попа.

Чланови бенда истичу – да песма није наменски прављена за ову прилику већ да је била део материјала за нови албум и да је успут одлучено да би могла бити погодна за такмичење овог профила.

Наравно, сама по себи „Евровизија” доноси подељена мишљења и подељене коментаре. За једне она је авангардно такмичење и врхунски спектакл, док други у њој виде више политички и то „труло политички” догађај који је суштински одавно раскрстио и са музиком и са уметношћу.

Рекло би се, да се као такмичење и целокупан догађај чак и друштвеног карактера, „Евровизија” налази на клацкалици између сценско-музичког узуса и кича, али и између ангажоване друштвене свести и глобалистичког политиканства са примесама сатанистичког ритуала. На коју страну клацкалица претеже, зависи пре свега од преференција свакога од нас.

Ипак, оно око чега нема спора, јесте то да је „Евровизија” изузетно популарно такмичење, односно, да годинама чак и деценијама уназад, важи за најпопуларније музичко такмичење на свету.

Прошлогодишње издање „Песме Евровизије” одржано у Базелу (Швајцарска), рачунајући обе полуфиналне вечери и велико финале, само путем ТВ екрана пратило је 166 милиона гледалаца. Овогодишње такмичење трајаће од 12. до 16. маја, а домаћин је престоница Аустрије – Беч.

Србија се први пут као самостална држава на „Евровизији” појавила 2007. године и то тријумфално – победничком песмом „Молитва” у извођењу Марије Шерифовић. Подсећања ради, велики допринос Маријиној победи дали су аутори песме – композитор Владимир Граић и текстописац Саша Милошевић Маре.

Нишка „Лавина” биће, сасвим сигурно први представник Србије нешто другачијег, алтернативног и тврђег звука. Бенд је основан 2020. године. Поред неколико синглова на енглеском језику, њихов до сада једини студијски албум са осам песама такође на енглеском језику под називом „Odyssey” објављен је 2022. године. Песма „Крај мене” је њихова прва снимљена нумера на српском језику.

Иначе, овај шесточлани метал састав из Ниша чине – Лука Аранђеловић (вокал), Павле Аранђеловић (клавијатуре), Павле Самарџић (гитара), Андрија Цветановић (гитара), Никола Петровић (бас) и Бојан Илић (бубњеви).

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.