Кулинарско етничко чишћење

Влада Силвија Берлусконија одлучила је да подржи кампању против „неиталијанских” јела, у покушају да натера Италијане да остану верни домаћој кухињи, пише навелико италијанска штампа.

Кампања је почела прошле недеље у граду Луки, где су градске власти (које припадају Берлусконијевој странци Народ слободе) забраниле отварање продавница „стране” хране унутар зидина старог града. Затим је и Милано, центар Ломбардије, донео сличан закон, и то све у сврху „очувања локалних специјалитета од све већег утицаја етничких кухиња”.

Лука Заија, италијански министар пољопривреде и члан Северне лиге, која снажно заговара овај својеврсни „гастрономски расизам” (како су га прозвали левичари), поздравио је одлуке Луке и Милана. „Боримо се за традицију и очување наше културе. Ако се ми не заузмемо за наше, ко ће”. Такође, Заија је истакао да би они етнички ресторани, којима је рад и даље дозвољен, без обзира на то што послужују кебаб, суши или кинеску храну, требало да престану да увозе састојке „ко зна одакле” и да почну да користе домаће, италијанске.

Са друге стране, представници левице оштро се противе оваквој одлуци. „Ово је нови ломбардијски крсташки рат против Сарацена”, наводи „Тајмс” писање дневника „Стампе”. Такође, они у кампањи виде дискриминацију и „кулинарско етничко чишћење”. Са оваквим ставом слаже се познати кувар Виторио Кастељани, који је изјавио да не постоји јело које је у целини изворно италијанско. „Све је комбинација производа и укуса бројних култура који су се током времена усталили на једном подручју.” Већина јела италијанске кухиње је, по њему, заправо из увоза. Тако сос од парадајза, који је незаобилазан у припреми шпагета, потиче из Перуа. Чак су и саме шпагете, како се верује, донете из Кине током путовања Марка Пола.

Забрана неиталијанске кухиње заправо је, према Кастељанију, одраз незнања и ксенофобије међу Италијанима. То ће, истовремено, бити снажан ударац на стандард многобројних усељеника, који за живот зарађују управо продајом „своје” хране, која је постала врло популарна због ниске цене. Тако у Милану тренутно постоји чак 668 етничких ресторана, а тај број се рапидно повећава сваке године.

Управо страх од повећаног броја имиграната један је од разлога због којег је странка десног центра Силвија Берлусконија победила на изборима. „Ипак, срамотно је оптужити нас за расизам. Па ми се трудимо само да заштитимо кулинарско наслеђе нашег града”, изјавио је Филипо Канделисе, градски саветник у Луки. Реаговао је и градски портпарол Масимо ди Грација, који је истакао да је главни циљ забране да се улепша слика града и да она утиче и на ресторане „Мекдоналдса”.

Ипак, право питање тек се поставља, будући да забраном нису обухваћени француски ресторани као ни они са сицилијанском кухињом код којих је приметан снажан арапски утицај.