Хрватска стрепи и од Холандије

Од нашег сталног дописника
Загреб, 2. фебруара – Док се још увек безуспешно натежу са Словенијом око спорног дела међудржавне границе у Пиранском заливу, због чега им северни сусед и бивши савезник из протеклог рата у којем је нестала Југославија блокира даљње преговоре о приступу Европској унији, у Загребу све отвореније испољавају страховање да би слично могла да поступи и Холандија (наводно и уз подршку Велике Британије), али из сасвим другачијег разлога.

Холандија је, наиме, позната као „најтврђа” земља у погледу вредновања сарадње с трибуналом, што већ дуже времена показује у односу на Србију којој блокира даље приближавање ЕУ док год у потпуности не испуни обавезе према хашком суду, односно док не изручи и преостале оптуженике Ратка Младића и Горана Хаџића без обзира на то да ли уопште има појма где се налазе и ко их скрива.

Имајући такав пример пред очима, разумљива је стрепња службеног Загреба од става Холандије према Хрватској, јер ни Загреб – како је и службено објављено – не испуњава у потпуности обавезе према трибуналу, и то у погледу достављања тражених докумената неопходних на суђењу тројици хрватских генерала Готовини, Маркачу и Чермаку. Ради се о артиљеријским дневницима ХВ из времена војне акције „Олуја”, из којих би се најбоље видело како је вршено гранатирање Книна и других места у Крајини приликом напада ХВ почетком августа 1995, односно да ли је било прекомерног гранатирања да би се потерало становништво у избеглиштво, како то сматра хашко тужилаштво.

Да испуњавање те обавезе Хрватске није у реду указао је извештај Европске комисије још у новембру прошле године, половином децембра на то је упозорио и главни хашки тужилац Серж Брамерц у свом извештају Савету безбедности УН, а после неколико дана на то је озбиљно скренуо пажњу и повереник ЕУ за проширење Оли Рен у интервјуу „Глобусу” рекавши јасно да „што се пре артиљеријски дневници нађу, то ћемо брже окренути ту страницу” (односно отворити преговоре о преосталим поглављима споразума о прикључивању ЕУ).

Ријечки „Нови лист” на ову тему се обратио холандској амбасади у Загребу и данас објавио њен одговор у којем се не каже конкретно да ли ће та земља допустити или блокирати отварање преговора о правосуђу, али се понавља њен познат став да „пуну сарадњу с хашким судом” Холандија сматра „битним условом за даљи напредак земаља југоисточне Европе према чланству у ЕУ”.

При томе се истиче: „Поглавље 23. врло је важно пошто се бави владавином права и основним правима. То су кључна питања повезана са главним вредностима Европске уније. Због тога има пуну пажњу свих земаља чланица, не само Холандије.”

Холандија, надаље, у том одговору подупире улазак Хрватске у ЕУ, али „жали што је Загреб само делимично испоштовао судски налог и што кључни документи (повезани са случајем генерала Готовине, Чермака и Маркача) још увек недостају”, па се „надају да ће пуна сарадња бити успостављена без одгађања”.

Ријечки дневник преноси и мишљење из „извора блиских влади” да је споменуто поглавље „веома важно за ЕУ и за будућа проширења”, односно да ће у расправи о том поглављу чланице ЕУ „поставити критеријуме за отварање преговора који ће вредети и за све земље које ће доћи после Хрватске”.